Резолуција Епархије канадске, 2023. године Господње

Фебруар 26, 2023 - 15:58 Ажирирано: Април 13, 2023 - 06:18

РЕЗОЛУЦИЈА

Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
Богоспасајеме Епархије канадске
Српске Православне Цркве,
сабрасмо се у просторијама храма
Светог Великомученика и Победоносца Георгија,
у граду Нијагари, у провинцији Онтарио
од 24. до 25. фебруара, лета Господњег 2023.

Призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог великомученика Ђорђа Кратовца и Светог свештеномученика Власија, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Порфирију, међу нама присутном Његовом Преосвештенству Епископу буеносајреском и јужноцентралноамеричком Господину Кирилу, као и свим Архијерејима Српске православне цркве.
Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо пуноћу Цркве Христове и поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим а у ове припремне дане Црква нас све подсећа кроз молитваме из псалма 137 да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље. Упућујемо молитве Господу за Преосвећеног Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Господина Теодосија, за његово свештенство, монаштво и верни народ који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима прогона и застрашивања, труде да у најтежим временима сачувају веру Светога Саве и жртву и завет Светога Кнеза Лазара. Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока (Јевр. 12:1), опет и опет подсећамо да нико нема право у име пуноће српског народа да се добровољно одрекне макар и дела најсветије земље српске - Косова и Метохије.
Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим православљем, тако и у помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Свјатјејшег Патријарха српског Профирија и Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, и овом приликом истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Св. Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас заузимају веома истакнута места у животу Цркве и са великим успехом обављају најодговорније послове како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу, која негује веру православну српског стила и искуства. Похвално је што и на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. Тиме Српска Црква не само да води бригу о будућности мисионарског и пастирског делања у дијаспори где је опасност од асимилације велика, већ шаље јасну поруку да Светосавска Црква, са својим посебностима, има много да понуди васељенском православљу.
Посебно нас је све потресла катастрофа немерљивих размера у Турској и Сирији, где је животе изгубило преко 50.000 људи, а небројено повређено. Одазивајући се свесрдно позиву Свјатејшег Патријарха српског Порфирија да се, нарочито у наредном периоду, здушно помаже људима у Турској и Сирији погођених овом катастрофом незапамћених размера. Српски народ добро зна, како кроз своју историју, а ништа мање и данас, шта значи страдање. Помагање других је постала друга природа српског народа, док је у исто време српски народ увек знао помоћ да цени и никада није заборављао оне који су њему притицали у помоћ.
Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца најпре оних политичких чинилаца од којих зависи не само мир, већ животи и судбине милиона људи широм света. Данас је технологија досегла такав ниво да више нико и нигде није заштићен. Молимо се Господу Мира, да омекша отврдла срца и просветли умове свих политичких и световних чинилаца, нарочито оних који подржавају и продужавају рат, како би рат између једнокрвне и једноверне браће у Украјини што пре био окончан. У исто време, упућујемо своје молитве Господу да подари мудрости поглаварима помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Православне. Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске Православне Цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви. У исто време изражавамо жаљење због неразумевања и подела насталих међу браћом православном. Ове поделе и неспоразуми су највидљивији нама који живимо у дијаспори и који смо до скора имали прилику да свакодневно сведочимо јединство Цркве кроз радост свеправославних сабрања. Нажалост, и ове године поделе су видљиве и изискују додатне молитве свих нас за мир и јединство.
Користимо прилику да изразимо забринутост због све снажнијег тренда повећања броја атеиста у Канади. Према званичној статистици из 2021. године, за последњих 20 година, проценат неверујућих у Канади је са 17% порастао на 35%. У исто време, проценат изјашњених хришћана са 67% пао на 52%, чиме је први пут у историји Канада близу могућности да престане да буде већински хришћанска земља. Такође брине чињеница све слободнијег односа друштва према опијатима, а најновије сведочанство томе јесте недавна легализација поседовања одређене количине хероина у Британској Колумбији. Све слободнија законска уређења по питању опијата неминовно воде друштво у лошем правцу, док у исто време, препознајући да је проблем зависности и самоубистава све већи, власти разматрају да на одређеним местима отварају клинике које би се бавиле зависницима. То звучи као кад би неко, на пример, узрок канцера занемаривао, а отворену рану од те опаке болести покушавао да излечи само стављањем завоја. И најзад, представљање концепта асистираног самоубиства до сада је био незамислив у интелигентним и цивилизованим друштвима која вреднују живот изнад користи. Са жаљењем констатујемо да асистирано самоубиство данас више није страно у Канади, али са чврстом вером упућујемо молитве Господу Животодавцу да такав и слични нови концепти, што су уствари концепти смрти, не постану и законски обавезујући у нашој дивној земљи Канади.
Епархијска скупштина упућује поздраве цивилним властима државе Канаде, као и провинције Онтарио. Посебну захвалност упућујемо градоначелнику града Нијагаре г. Џејмсу Диодатиу, који је дошао на наше сабрање како би свима присутнима упутио срдачну и топлу добродошлицу у град Нијагару.
Дубоку захвалност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходних година. Овде морамо поменути неуморног прегаоца на њиви Господњој: протојереја-ставрофора Михаила Додера. Нека би га Господ населио у насељима праведних. Вечан му спомен.
Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује црквено-школској општини Светог Великомученика и Победоносца Георгија и свештенику домаћину јереју Милораду Делићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише. АМИН.