У суботу 25. јула 2015. године на дан Светих мученика Прокла и Иларија, представници ЦШО Свети Архангел Михаило из Ванкувера: протојереј Малиша Миловановић, председник ЦШО Љубомир Котур и члан ЦШО Весо Вуковић, обишли су гробље наших рудара који су трагично настрадали давне 1930. године у Блејкбурну крај Принстона (Princeton).

У експлозији у руднику угља, настрадало је 45 рудара од чега су скоро трећину чинили Срби. На заједничком споменику, примећено је неколико правописних грешака и наша ЦШО ће се заложити да се те грешке исправе. Тројици Срба (Плећаш, Поткоњак и Лубарда) је чак подигнут и споменик са ћириличним натписом те давне 1930. године. Брат Весо Вуковић ће предложити граду Принстону да о свом трошку уради свих 45 надгробних плоча за настрадале рударе.

Након 85 година одржан је православни парастос на гробљу за спасење њихових душа и душа других Срба који су се упокојили у Принстону.

У Принстону још увек живи доста људи српског порекла, као на пример: Плећаши, Поповићи, Мандићи, Павићи, Цветковићи и други.

У инфо центру у Принстону смо упознали госпођу Лизу Томсон, девојачко Поповић, која нас је упутила на господина Михајла (Mike) Мандића (Mandich), најстаријег члана српске заједнице у Принстону. Речено нам је да једино још он говори српски језик.

У разговору са господином Мандићем, сазнали смо да је рођен 1923. године у Босансkој kрупи и да је 30-тих година прошлог века дошао у Принстон. Од тада никада није ишао у Босанску Крупу и, након толико деценија, прозборио је одличним српским језиком са српским свештеником и браћом Србима. Био је веома усхићен и захвалан на тој посети и захтевао да нас почасти кафом како би смо наставили разговор. Можемо рећи да су осећања била обострана и да је свима нама било пуно срце, што смо нашег брата Србина обрадовали нашим доласком.

Након ове посете Принстону, уверили смо се још једном, да једино градећи наше православне храмове и редовно се Богу молећи у њима, ми Срби можемо сачувати наш идентитет ван наше матице.

ЦШО Свети Архангел Михаило, Ванкувер