Нисмо сматрали за потребно да се јављамо и демантујемо разна писања и саопштења која нам стижу од такозваног „Савета Епархије канадске“. Mеђутим, збод црквене јавности, која је изложена злонамерној пропаганди бившег Епископа и његовог „Савета“ који је око себе окупио, имамо моралну обавезу да наше вернике упознамо са истином.

Саопштење, које је овај “Савет” дао у Торонту, 25. августа, 2015. године, није добронамерно и његов циљ је да направи немире и раздоре у Епархији канадској. У њему “Савет”, који је измишљен, себе назива “легитимним”. Наводно се брине због сазивања ванредне или редовне Годишње скупштине, јер би она била у супротности са канонима Цркве и Статута Епархије канадске. Стављамо на увид целокупној црквеној јавности, члан 21.6 на који се позивају: „Епархијски архијереј сазива Епархијску скупштину једанпут годишње. У случају потребе, или на захтев две трећине Црквено-школских општина, одржава се ванредна Скупштина“.  Дакле, Статут је јасан и даје право архијереју или црквено-школским општинама да, у случају ванредог стања, одрже Скупштину. Надамо се да овај члан није потребно појашњавати. Разлог зашто Скупштина није сазвана је заузетост великог броја свештенослужитеља, управника и делегата, као и огромни трошкови које црквено-школске општине морају поднети. Редовна годишња Скупштина већ је заказана за почетак идуће године и не би било у реду излагати Епархију канадску додатним трошковима.

„Савет“ нас опомиње и упозорава како рачун Епархије није збирни рачун разних црквено-школских општина. Ми постављамо питање, од чега се рачун Епархије канадске пунио? Надамо се да је мање-више свима познато да су све црквено-школске општине, па чак и мисионарске парохије, морале уплаћивати 11% од свог прихода који остваре у току године. Ако се има у виду чињеница да Епархију канадску чини тридесет црквено-школских општина и да исте плаћају од пет до тридесет и пет хиљада долара годишње онда ће нам бити јасно одакле су и како долазила финансијска средства на рачун Епархије. Средства која су прикупљана у самом манастиру Преображења Господњег нису била довољна да покрију трошкове самог Манастира.

Ово је начин на који се финансирају све епархије Српске цркве. Додуше, многе епархије имају своје радионице свећа или исте набављају од Патријаршије а оне дистибуирају по црквеним општинама. На жалост,  ми смо сазнали да наша Епархија није имала приходе од продаје и дистрибуције свећа (иако нам је тврђено супротно годинама); испоставило се да је бивши владика Георгије профит од свећа делио са својим кумовима, а да се Епархија канадска издржавала од средстава која су уплаћивана на име разреза и одређених такси и диспензација, и камилавке која је била незаобилазна на свим годишњим скупштинама у задњих двадесет година. Нама, који смо бивали на оваквим представама, познато је да се у камилавку годишње прикупљало око 70 хиљада долара.

„Савет“ нас упозорава и, ко бајаги, „саветује“, како средства која смо до сада уплаћивали Епархији, треба држати на својим рачунима и ни случајно уплаћивати на неки нови рачун Епархије.  Епархија канадска је била приморана отворити нови рачун, када је епископ Георгије и „Савет“, блокирао стари рачун и финансијска средства, која су се на њему затекла. Да иронија буде већа, „Савет“ нам предлаже да и средства намењена за осигурање и пензиони фонд свештеника, црквено-школске општине преузму на себе, иако на рачуну свештеничког фонда има око 280 хиљада долара која су замрзнута.

Ми подсећамо све црквено-школске општине, и умољавамо, да наставе са уплатама, како епархијског разреза тако и средстава за здравствени и пензиони фонд свештеника, а Епархија ће наћи начина да овај фонд профункционише до краја године.

На крају желимо да демистификујемо, ко су то чланови „Савета“, који нам се обраћа, упозорава, саветује и прети. Наиме, савет Епархије канадске бира се сваке треће године на редовној годишњој скупштини Епархије. Задњи савет је изабран у Виндзору пре годину и по дана и чини га:

  1. Епархијски Архијереј или његов заменик;
  2. Два члана Епархијског црквеног суда (свештеника);
  3. Игуман манастира;
  4. Пет свештеника;
  5. Два заменика – свештена лица;
  6. Седам световњака;
  7. Три заменика чланова – световњака;
  8. Председница савезног кола српских сестара.

Када је епископ Георгије разрешен дужности епархијског архијереја и на његово место постављен Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, одлуком Светог Сабора и Синода наше Цркве, Патријарх (у својству Епархијског архијереја), сазива седницу Савета на коју се одређени број световњака не појављује. Након неколико дана сазвана је и друга седница Савета на коју се поново нису одазвали, и поред тога што су им позиви за седнице уредно уручивани. Из напред наведеног видимо да Статут Епархије канадске предвиђа 17 чланова савета: Епархијски Архијереј, осам свештеника, седам световњака и председница кола српских сестара. На седнице савета се нису одазвали, 4 световњака и председница кола српских сестара. Значи пет од 17 чланова Савета, из чега се види да је Савет имао кворум и апсолутну већина чланова за свој рад. На трећој седници Савета, епархијски Архијереј је њихова места попунио члановима заменицима. Тако да данас Савет Епархије канадске врши своју функцију и управља Епархијом канадском поштујући Статут Епархије и каноне наше Свете саборне и апостолске цркве.

И на крају, упозоравамо све оне који се потписују као “Савет” Епархије канадске и спречавају Епархију канадску у њеном раду и мисији, да се окану ћорава посла, јер ће, сад је већ извесно, суд потврдити да то није требало да чине.

Нашим епархиотима и васколикој црквеној јавности поручујемо и уверавамо их,  да ће Црква наћи начина, да уз помоћ Божију,  и ова искушења превазиђе, као што је превазилазила многа до сада.

У манастиру Светог Преображења Господњег, 18. септембра 2015. године         

Савет Епархије канадске