ОДГОВОР НА НЕИСТИНЕ НЕДЕЉКА ВУЈИЋА

(”Канадска епархија СПЦ: Свеће пламте доларским сјајем” и ”Канадска епархија СПЦ: свештеници фабриканти свећа”, ”Вести”, електронско издање, 27. и 28. октобар 2015.г.)

 

Од пријатеља сам добио обраћање Недељка Вујића које је у два наставка објављено на порталу франкфуртских ”Вести”. У покушају да отвори полемику са високопречасним протојерејем-ставрофором Василијем Томићем, Вујић је два пута поменуо и моје име и то веома некоректно и у контексту који не одговара истини. Наиме, Вујић тврди да се, приликом боравка Комисије Светог Архијерејског Синода у Епархији канадској, приликом другог боравка чланова Комисије у манастиру у Милтону ”представио у ходнику проти Џомићу” и да је том приликом рекао да ”слободно дођу (Комисија – прим. В.Џ.) да се виде чињенице или да га ту саслушамо”. Даље, наводи да ”нису (Комисија – прим. В.Џ.) хтели ни једно ни друго. Чињенице нису интересовале проту Џомића и Комисију”.

Пре свега, дужан сам да истакнем да до сада нисам реаговао на бројне неистине које су на рачун Комисије Светог Синода изношене у јавност од стране острашћених и лица интересно повезаних са Епископом г. Георгијем и то најчешће преко антицрквених сајтова. Нисам реаговао због тога што су неистине износиле особе које нису упознате са доказима на око 800 страница које је Комисија савесно и одговорно прикупила током боравка у Канади, као и са Извештајем Комисије Светом Синоду. Међутим, Вујић није особа којој чињенице, барем у делу који се тиче његове приватне фирме ”Манастирске свеће” и дугогодишњег монополског пословања са Епархијом канадском, нису непознате. И због тога овом приликом одговарам, али не ради њега него ради сведочења истине честитом православном народу Божијем у Канади.

Недељко Вујић као добар трговац свећама уз кумовску подршку вешто влада цифрама, посебно кад му се обезбеди монополска позиција, али тај дар, како се види, нема када је у питању све друго осим рачуна, дугова и димензија свећа. Тачно је да ми је при одласку из манастира, после завршетка шесточасовног састанка Комисије са селективно позваним или, прецизније, ”подобним” члановима Епархијског савета и особама које нису чланови тог црквено-самоуправног тела, Вујић пришао у ходнику и представио се. Понудио је да извршимо преглед пословања његове приватне фирме.

Вујић је своју ”великодушну понуду” изнео мени, а не Комисији, непосредно уочи одласка синодске Комисије. И то на ходнику после завршеног састанка! Напред наведено довољно говори. Комисија је на састанку свакоме од присутних омогућила да се обрати и слободно изнесе своје виђење постојећих и нагомиланих проблема у Епархији канадској. Недељко Вујић је ”јуначки” ћутао током тог шесточасовног састанка на коме је био присутан. Није се јављао за реч, а нико му није бранио да се јави нити га је онемогућио да говори.

Вујић је, како се види из његовог обраћања, знао за раније планирани састанак Комисије са лаицима у манастиру и зато је и дошао. Све и да је имао добру намеру могао је Комисији да припреми и уручи материјал о пословању са црквеним општинама. Имао је прилику и преко тадашњег секретара Епархије, који је комуницирао са мном током боравка Комисије, да, на исти начин као и други, затражи разговор са Комисијом. Комисија је свакоме ко се обратио за разговор изашла у сусрет без обзира да ли је имао критике или похвале у погледу стања у Епархији канадској. Уместо да се на састанку са Комисијом јавио за реч и рекао све што има у вези његовог дугогодишњег бизниса са свећама, а посебно о кулоарским причама које сада наводи, Вујић је после завршетка састанка, и то у ходнику, неформално хтео са мном да разговара и то ноћ уочи одласка Комисије из Канаде.

Одговорио сам му веома кратко и навео да Комисија нема ни право ни мандат да проверава пословање приватних фирми, па ни његове, у Канади. Уосталом, и Владика г. Георгије је више пута саопштио да је фирма ”Манастирске свеће” приватна фирма. Када су чланови Комисије тражили на увид документацију о пословању са Вујићем, добили су одговор да је то приватна фирма и да ти подаци Комисији не могу бити стављени на увид. Комисија је имала задатак да утврди да ли је та фирма црквена и да ли сав приход, како је Епископ г. Георгије тврдио у својим актима, остајао Епархији.

Комисија је на основу прикупљених доказа утврдила поражавајуће чињенице. Црквена установа ”Манастирске свеће” је основана 16. марта 2001.г. као црквена фирма, а њен први директор је био Епископ г. Георгије. Њено седиште је приликом оснивања било у манастиру. Неспорно је (на основу пронађеног чека из 2001.г.) утврђено да је Епархија канадска од својих новчаних средстава извршила уплату трошкова регистрације, а неке машине су добијене као прилог Цркви, а не Вујићу. Црквена установа ”Манастирске свеће” је, како се види из регистрационих докумената државе Канаде, 2003.г. прешла у приватну својину породице Вујић. Чуди ме да макар нису променили назив, па да је уместо ”манастирске свеће” названа ”Приватне свеће породице Вујић”.

Дакле, црквена имовина је отуђена, а доказ о отуђењу у виду уговора о купопродаји између Епархије и Вујића Комисији, и поред захтева, није стављен на увид! Комисија је о промени власника – од Епархије до Вујића – имала необориве чињенице, тј. оригинална документа из државног регистра о тој црквеној фирми која је, неком чудном акробатиком, постала приватна својина породице Вујић. Било би смислено да Вујић одговори како је постао власник црквене установе, да покаже правни основ стицања права својине над том ”фирмом” и да објави доказ о извршеној уплати за стицање права својине над ”фирмом”, а не да нам објашњава цене свећа и тако замајава јавност. Осим скандалозног стицања приватне својине над црквеном установом, породица Вујић је стекла и монополску позицију у том послу у Епархији канадској. Црквене општине су биле обавезане да свеће искључиво набављају од Недељка Вујића.

Комисија је непобитно, и то из аката Епископа г. Георгија и Епархијског управног одбора, утврдила да је та фирма годинама свештеницима и црквеним општинама приказивана као ”наша”, тј. црквена, а да то у стварности од 2003.г. није било тако. Постоје и акти у којима се тврди да сав приход од свећа припада Цркви (нпр. акт обраћања Епископа г. Георгија свештенству од 4. јануара 2012.г. или акт ЕУО бр. 79 од 10. новембра 2014. године – наводим само ова два како би се видело да су црквене општине обмањиване да је реч о црквеној установи и да сав профит остаје Епархији). Такође, напомињем да је Епископ г. Георгије пред Комисијом изјавио (што је и тонски забележено уз његову сагласност) да Епархија канадска нема никакав уговор о пословној сарадњи са том приватном, монополском некад црквеном, а од 2003.г. приватном Вујићевом фирмом. Метод рада у овом случају је био ”кумовски – на реч” као да је црквена имовина нечија бабовина!

Важно је да се зна и то да је та приватна, монополска Вујићева фирма на свом меморандуму (а имам их на десетине) годинама неовлашћено користила не само црквени назив него и грб СПЦ и ознаку S.O.D., тј. Српска православна епархија као скраћеницу на енглеском језику. Зашто Вујић све то прескаче да наведе? Зар то нису чињенице које је Комисија утврдила? Зар то не сведочи да су Комисију и свештеника Велибора Џомића као њеног члана итекако интересовале чињенице и докази? Комплетни докази о напред наведеном се и данас налазе у архиви Светог Синода у предмету Епископа г. Георгија.

Недељко Вујић је, приликом првог помињања мог имена, прескочио чињенице, а у наредном случају је измислио причу. Од свега је тачно да смо се у мају месецу ове године, опет у ходнику, али у Патријаршији, случајно срели. Љубазно сам га поздравио и успут му куртоазно рекао да ми је жао што приликом кратког сусрета у манастиру нисмо имали прилику дуже да попричамо. Вујић је неразговетно одговорио и одмах се удаљио. Никакве друге приче није било.

Разумем ”огорчење” и накнадну памет Недељка Вујића, јер је изгубио монополску позицију, добре привилегије и велике новчане приходе које је 12 година стицао ”на реч” захваљујући своме куму Епископу г. Георгију. Комисија Светог Синода је заиста ”крива”, али само због тога што су је, како се види из изложеног, интересовале чињенице и докази, а не замајавање и празне приче Недељка Вујића и сличних интересно повезезаних типова.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић