Драга браћо и сестре,

Децо светосавска и верни народе богомспасајеме Епархије канадске,

У вези са антицрквеном пропагандом, која се у циљу збуњивања верника у нашој Епархији, последњих дана безобзирно и муњевито шири, одлучили смо издати ово саопшење у форми интервјуа са неколицином свештеника. Дужност нам је да информишемо наше епархиоте о правом стању у Епархији, као и да дамо упутства и савете како да се владају у ово време искушења. Такође, намера нам је да ово слово нашег обраћања буде охрабрење и подстрек верницима да не наседају на лажи појединаца који су зинули да устима прогутају несигурне и смућене.

Нека ово обраћање буде и својеврсна наша молитва Цару Небеском да нам дарује храброст, мудрост и истрајност како би сведочили истину и правду, којом ће се лажљиви језик безбожнички, једном и за свагда, на овим просторима утишати.

Познато вам је да је Црква, пре тридесет година поставила епископа Георгија (Ђокића) да руководи Епархијом канадском. Црква га је након нешто више од три деценије рада пензионисала и разрешила ове огромне одговорности. Стога, нема потребе да он сам, или неко његов, злоупотребом интернета врши пропаганду о наводном „мучеништву“. Служба Богу је, сама по себи, живот са пуно одрицања и истинског мучеништва.

У Цркви се ништа не дешава без разлога, јер њоме руководи Дух Свети, те је тако и ова одлука Цркве богонадахнута. Као такву је треба сагледати и као такву истину прихватити. Црква га је поставила, и Црква га је разрешила.

Шта је добила Епархија канадска у току Георгијеве службе? Он ће на ово питање одговорити да је добила ред и поредак, многе храмове и зграде, уређеност црквено-школских општина, многе свештенике са добрим платама и различитим повластицама. То је тачно и то је реалност. Међутим, не треба занемарити чињеницу да су ти храмови и зграде настајали, највише трудом свештеника и верног народа. У исто време, све се то изградило силом Божијом. Дух Божији руководи Црквом. Тако је настало све ово што и данас постоји у Епархији канадској. Тако ће и наставити да се обнављају, граде и множе добра српског народа који живи у Канади. Не само храмови и зграде, већ жива Црква, народ Божији треба да се множи и духовно узраста кроз љубав и слогу. Због тога, не треба поклекнути пред писањима одређених личности и медија који тврде супротно.

Не може Црква пропасти, нити њена Епархија, само зато што је смењен један човек. Он није, нити може да буде Црква. Узалуд пише новинар „Вести“ да „михољски дани у Канади протичу у знаку праве буре“ и најављује „веома врућу јесен у Епархији канадској“. Тај новинар може само да се нада српској неслози, али од тога неће бити ништа. Није усијана атмосфера у Епархији канадској. Постоје само неке усијане главе. Даље од тога, ништа и нико није усијан. Све је нормално. Црква се бори са искушењима, опстаје и опстаће док је света и века.

Друго је питање: „шта је Епархија канадска добила након Георгијеве службе“? Црква је добила замрзнут банковни рачун. Црква је добила његове претње са канадским судовима. Наводни “служитељ” Цркве, са својом Црквом жели да се сретне на канадском суду. Сматра да ће тај суд победити Цркву. Толико су чудни овакви ставови, да просто забрињавају. Неко ко се определио да служи Богу, Цркви и народу Божијем, сада размишља другачије? Не би ли требало да он буде „свештеник до века, по чину Мелхиседекову“? (Пост. 14, 18; Пс. 110, 4; Јевр. 7, 21). Како то да верује и то отворено проповеда „да ће Епархија канадска пропасти када он оде“, када и сам он зна за истину из Светог Писма: „ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар“? (Пс. 127,1).

Неоспорно је да су све активности владике Георгија, након његове смене, усмерене ка рушењу оног што је годинама „градио“. О томе говоре чињенице: замрзавање епархијског рачуна, пропаганда коју заједно са групицом својих следбеника понавља – о запуштености гробља и манастира – о грешним свештеницима и издајницима – о преласку наше Цркве на католички календар и уопште веру – о неспособности садашњих епархијских руководиоца и службеника – о покретању грађанских судова против Цркве – о нелегитимној одлуци Светог Архијерејског Сабора у вези његове смене, о наводној продаји манастира и тд. Осим тога, он објављује транскрипте суочавања са својим дугогодишњим пријатељем, протом Василијем Томићем. Тај његов труд је наш дивни народ описао кроз пословицу: “Чега се паметан стиди, тиме се … поноси.” Хвала и слава Богу па ниједна од ових оптужби нису истина, те неће дуго ни потрајати. На пример, лаж о неуредном гробљу је врло брзо замукнула због живих сведока који свакодневно долазе на гробље да се помоле за своје покојнике. Чак и да нису проговорили они, проговорили би упокојени због правде и истине. За њих се редовно молитве узносе и гробље се одржава са пуно пажње, бриге и љубави. Истина је такође, да ни календар нисмо променили, а најављивали су да ћемо то урадити 1. октобра. Много забринутих људи нас је звало због ове звучно пласиране неистине. Ето, ни то се није догодило.

Да ли је владика Георгије прихватио одлуку Цркве о његовој смени суштински, или само формално? Администратору Епархије канадске по одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, предао је само патерицу и панагију. Зашто није предао епархијске рачуне, књиге и архиву? Зашто га није сачекао у манастиру како доликује, већ са запечаћеном капијом и полицијом испред капије? Да ли је он оваквим поступањем показао непослушност својој Цркви, а заклео се да ће бити послушан? Свети владика Николај се у својим Молитвама на језеру запитао и одговорио: „Како би се назвао залутали човек, који пошто спази огањ у тамној ноћи, не би срачунао своје путеве према том огњу? И лађар како би се назвао онај, који би пошто угледа светлост у пристаништу, окренуо лађу у страну? Истим именом би се могли назвати и верујући, а непослушни“ (99 Молитва на језеру, В. Николај Велимировић).

Жао нам је ако овим информацијама повређујемо добре људе, који осим љубави, бриге и прилога за своју цркву, немају другог удела. Трновит је пут којим се долази до познања истине. Због тога ћемо овај пут мало осветлити сведочењем свештеника очевидаца и учесника. Није у пракси Цркве да одговара на лажи, претње и клевете, јер Црква углавном решава искушења унутар себе. Вероватно је дошло то неко „ново време“, када људи из Цркве траже свој спас у свету интернета, медија, манипулација и лажи, уместо да остану у крилу мајке Цркве, која ће залечити ране своме детету. Одлучили смо да овај интервју објавимо јавности, јер су обмане узеле маха и расту као набујала река која осионо прети Епархији канадској – потопом. Због тога ће наши свештеници одговарати на нека од претходних питања и она попут: Ко је такозвани „Савет Епархије канадске“ који се супроставља вољи Цркве и још увек штити интересе владике Георгија? Зашто се владика Георгије упорно крије иза тих људи? Ко је протођакон Стефан и да ли је случајно то да Македонац цепа ризу светосавске Цркве овде у Канади? Ко су канадски Срби? Ко је Недељко Вујић – Брацо и какав је његов утицај на дугогодишњи рад владике Георгија? Због чега се смењене владике углавном бране тврдњама да су их сменили „новотарци“? Да ли су они заиста браниоци и мученици вере, или је реч о нечем другом? Да ли је у стварности опасна секта Марка Радосављевића, која се јавности тако представља? Ова и њима слична питања, поставићемо нашим свештеницима, и објавити, заједно са њиховим коментарима и одговорима.

Имамо јединствен задатак. Заједничко питање, а циљ је да добијемо одговор на то питање: „Ко нашу свету Цркву гради, а ко разграђује?“

Жеља нам је да ово саопштење и разговор са свештеницима, буде на спасење свима, и на корист нашој светој Цркви. Пред Господом ћемо сви заједно стајати. Једни као људи, а други као нељуди, а све зависи од наше искрености, љубави, и покајања.

Ускоро објављујемо наставак текста у виду дијалога секретара Епархије и крстоносног проте Василија Томића.

 

Секретар Епархије канадске

Протонамесник Александар Црногорац