Његовој Светости Патријарху српском Господину  Г. Иринеју, у среду, 17. фебруара, служена је доксологијау препуном храму Св. апостола Петра и Павла у Оквилу.

Доксологију су служили протојереј Златибор Ђурашевић, парох оквилски, протојереј мр Горан Гојковић, парох киченерски, протојереј Добрица Обрадовић, парох лондонски у пензији, протођакон др Дамјан Божић и ђакон Ђурађ Којић. За певницом су певали парохијски појци Милован Прелевић,Радмила Живковић и свештеници из Онтарија.
Након одслужене доксологије, надлежни парох, прота Златибор, обратио се Његовој Светости и свима присyтнима следећим речима добродошлице:

„Ваша Светости, часни Оци, драга браћо и сестре,

„Благословен који долази у име Господње!” јесте древни светописамски поздрав. Тим поздравом свети цар Давид је најавио Господа нашег Исуса Христа, но тим поздравом и ми данас, најсрдачнијом добродошлицомпоздрављамо оне који су нам најдражи уГосподу.

 Ваша Светости,

                  Дочекујемо Вас по други пут у години дана у нашем скромном, али духовно великом Петропавловском храму и граду Оквилу. Што дочекујемо онога који столује на трону Светог Саве српског и свеправославног, онога који собом и својом речју доноси благу реч Јевањђеља Христовог и драгу реч и мелодију наше Отаџбине за нас значи неизмерну духовну радост и Божију благодат. Ваш долазак, Свјатјејши, опет и опет нам доказује и показује да нисмо сами у овој благодатној, али далекој земљи; да нисмо остављени или заборављени – ни од народа нити од Цркве своје, и показује и доказује нам да наша Мајка Црква увек мисли и брине се о нама као чадима својим. Удаљеним, истина, у географском смислу, али сједињени у окриљу њеном увек и до века.

Наша парохија, која пролази пучином овога света, по узбурканом мору овосветских брига, знамо и верујемо да није препуштена сама себи. Христос, Крманош,  води је и управља преко мудрог изабраника Свог у Вашем лику, Свјатјејши.

Зато, данашњи Ваш долазак још једном сведочи о љубави Божијој и Цркве наше православне, о бризи Вашој и за нас малобројне, али јединствене у љубави према Христу и Цркви нашој. И верујемо: долазећи у Име Господње, у име Христово и у име Светог Саве, Ви нам доносите благослов Божији и нашег Светог Саве Српског.

На многаја и благаја љета, Свјатјејши Владико!”

Након тога, Његова Светост се обратио верном народу, најпре им се захваливши што су га, поново, дочекали у великом броју. Нагласио је да је Промисао Божији то што се ми налазимо на овом делу земљиног шара, али да увек имамо јасну свест о томе ко смо и шта смо, одакле вучемо корене и којим језиком говоримо. Свјатјејши је нагласио значај величине и очувања матерњег нам, српског језика, подучивши да смо благословени што имамо такав језик. Јер, како рече Патријарх, нигде на свету нема језика какав је српски: не постоји такав језик какав је наш, Вуков језик, а чије начело гласи: „Пиши као што говориш, читај као што је написано.” То нам је велики дар од Бога, и ми смо дужни да га чувамо.

Наравно, Патријарх је истакао да треба и морамо да знамо језик државе у којој живимо, али да свој чувамо и обделавамо као највеће благо које имамо.
Након благослова у храму, дружење са Његовом Светости је настављену за трпезом љубави у сали, где су присутне својим умећем забављали чланови фолклорних група наше парохије.

Протојереј Златибор Ђурашевић
парох оквилски