У недељу, 7. фебруара 2016. године, у оквиру своје посете канадској Епархији, Његова Светост, Патријарх српски Иринеј, Архиепископ пећки и Митрополит београдско-карловачки, посетио је парохију Светог архангела Гаврила у Ричмонд Хилу.

SLIKA

Већ од раног јутра парохијани су пристизали у свој храм. Тамо их је већ чекао њихов Прота Василије Томић. Дотеривала се капела и олтар, кувао се ручак, постављали столови у свечаној сали на спрату. Наши дечаци и момци, чтеци, облачили су своје стихаре и примали последње савете од оца Василија. Појци наше парохије су заузимали своје позиције за певницом крај свог Проте који је појао током литургије. Мало закашњење почетка службе таман је дало времена верницима,  који су долазили из великих даљина, да испуне капелу и да присуствују овом несвакидашњем догађају у нашој парохији.

Патријарх српски, Иринеј, је служио Свету службу у нашој капели. У пратњи Његове Светости су били и саслуживали архијерејски намесник источно-канадски, Протојереј-ставрофор Живорад Суботић и архијерејски намесник западно-канадски, Протојереј-ставрофор Обрад Филиповић, парох калгарски. Служили су и овдашњи свештеници, Протојереј-ставрофор Првослав Пурић, парох и старешина Сабора српских светитеља из Мисисаге и Протонамесник Александар Црногорац. Био је и Прото-ђакон, др Дамјан Божић који је у сталној пратњи Партијарха српског. Света служба је била веома надахнута. Народ је певао, наглас говорио молитве, сви као један. Пуно се верника причестило. Патријарх је дивно беседио. У цркви у којој је отац Василије Томић беседник, верници су пуно дивних беседа већ чули. Али, интересантно је запажање Његове Светости о томе како је народ црква и како је то у нашој малој капели осетио. ”Желим вам да саградите храм, а и ако га не саградите опет добро, али се окупљајте и заједно Богу молите”. Патријарх је још рекао да га наша црква подсећа на ране хришћанске цркве које су биле под земљом и које нису имале хорове током Светих служби него је народ певао баш као код нас. Рекао је још и да му је драго било да је служио литургију у тако једној цркви без великих зидова, али испуњену великим верницима. Није баш имао пуно таквих прилика у свом службовању. Потом је отац Василије, као домаћин, захвалио Његовој Светости на посети и предивној служби, објаснио како је протеклих година било пуно административних препрека добијању коначне грађевинске дозволе, али да би 29. фебруара 2016. требало да се у овако великом броју окупимо у Градској кући Ричмонд Хила не би ли показали градским властима нашу велику жељу и потребу да саградимо православни храм.

Учитељи наше српско-црквене школе запазили су интересантан детаљ: током облачења Његове Светости, одмах на почетку Свете службе, пришао му је чтец Страхиња Ђого који је само пре седам дана маестрално одиграо улогу Светог Саве у позоришној представи ”Зашто славимо Светог Саву”, коју су наши учитељи поставили на сцену наше парохије специјално поводом прославе овог светитеља. И гле… патријарх Сава служи патријарха Иринеја… тако се Богу о нама свидело, нека буде воља Господња.

Још један детаљ: после Свете службе отац Василије је служио већ унапред договорен парастос у капели. Патријарх Иринеј је, завршивши преобуку одежда, кренуо ка излазу капеле и, на наше изненађење, застао. Очекивало би се да је Његова Светост уморан од службе, с обзиром на његових 86 година овоземаљског живота и да једва чека да седне и руча после службе. Али, остао је и учествовао у служењу парастоса.

Овај изузетан догађај у нашој парохији окончан је ручком којег су наше сестре Кола српских сестара приредиле у част Његове Светости. Сви из пратње српског патријарха су били и на ручку уз додатак председника ЦШО Светог Симеона Мироточивог из Калгарија, господина Братољуба Благојевића, госта из далека. Били су и чланови Управног одбора наше парохије, гости из других околних парохија и домаћи парохијани. Мала је сала била да прими све који су хтели са патријархом српским да ручају… као некад агапе. Слава Господу!

                                                   favicon

БИОГРАФИЈА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА

Патријарх српски Иринеј (световно Мирослав Гавриловић; Видова код Чачка, 28. август 1930) врховни је поглавар Српске православне цркве, 45. по реду.

Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха, 24. и 27. октобра 1959. године.

Био је професор Призренске богословије 1959—1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобар 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.