Божић, 2016.

Свештенству, монаштву, и свим синовима и кћерима наше Богом-чуване Епархије канадске: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога

“И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову» (Лк. 2, 10-11).

Драга браћо и сестре,

Овим речима анђео Господњи објавио је свету највећи дан у историји људског рода, не само до нас него све до краја света. Хиљаде година потомци првога човека, Адама, очекивали су овај дан. Старозаветни пророци су о Њему прорицали, праведници са уздахом су се надали, очекујући Онога који ће убрисати сузу са њихових очију (Отк. 7, 17). И када је дошла пуноћа времена (Гал. 4, 4), очекивани је дошао, жељени се појавио, Избавитељ се открио. У Давидовом граду, Витлејему, пречиста Дјева рађа божанског младенца. И те тихе ноћи, где никога није било ван града, сем пастира који су чували своја стада, јавља се анђео Господњи, баш њима, благовестећи им рођење новога Пастира.

Од тог догађаја пре више од две хиљаде година, многе су генерације прошле овом Божијом планетом. Многе су се промене догодиле. Али ниједан догађај није остао толико важан као данашњи дан. Христово рођење превазилази и оставља у сенци све оно што се десило под небеским сводом. Ниједна битка, ниједан природни феномен, ниједан људски изум, ниједно културно дело, не може се упоредити са чудом рођења Сина Божијег, Исуса Христа, од Дјеве Марије. Јер то Дете не беше обично дете, него Творац, Цар и Спаситељ целога света.

То је чудо које и ми данас видимо очима вере. У јаслама се налази дете, које је у одећи смирења и кростости, али показујући сву славу Превечног Оца. Од тада па до данас родило се људи различитих звања: владара, философа, научника, песника, уметника и обичних људи. Време их је предало забораву. Мањина чува своје име по библиотекама и архивама. Ничије се рођење не прославља сваке године тако свечано као Његово Рођење. Нико није толико вољен после смрти као Он. Узмите било који крст у овоме свету, сваки ће од њих подсетити на Њега. Ниједан живот није тако описан као Његов живот. Ниједна књига на свету није тако читана као Његово Јеванђеље. Ниједан лик није толико сликан (иконописан) као Његов лик. И ниједан се не поштује као Његов лик. Ниједна  личност  која је ходила по земљи није била светија од Њега. Па и сама историја света броји се по Његовом Рођењу-пре и после Христа. Он, дакле, дели живот човечанства на двоје: стару и нову еру, или пре и после Христа. Кад год пишемо писмо и стављамо дан, месец, годину писања, или читамо новине, подсећамо се на Божић. Чак и они који не верују у Њега, одају Му тиме извесно поштовање. Све нам то потврђује речи Св. Апостола Павла да је Бог кроз Њега и векове створио (Јевр. 1,2).

Браћо и сестре,

Прича се да је неки човек, возећи аутопутем, наишао на велики саобраћајни удес. Зауставио је кола, извукао из смрсканих кола тешко повређеног човека, ставио га у своја кола и одвезао у болницу. Пошто је много изгубио крви требало му је дати крв. Али његове групе није било. Тај човек се понудио и дао му, и тако је спасао човека. А погледајте Сина Божијег који се ради тога оваплотио и родио  ради тога  да би дао Своју крв милионима и милионима људи. Најпре на Голготи а потом у Св. Тајни Причешћа. Учинио је и чини, што нико до тада није учинио. И нико није могао  нити ће моћи да учини, јер је Он једини без греха.  А све је то чинио зато што нас је љубио до краја (Јн. 13, 1). Кроз Њега нас Бог љуби љубављу вечном, јер је сам Он љубав (1 Јн. 4, 8). Зато је Бог Отац послао Свог Јединородног Сина на свет да ни један који верује не погине него да има живот вечни (Јн. 3, 16). “Стварање света показује велику моћ Божију. Али спасење света показује још већу моћ Његову”, вели Блажени Августин. Који би се роб усудио да иште од свога господара да барем обуче његово ропско одело, или да узме његов посао роба? А камоли да пострада за њега! Оно што некада ум људски није могао да замисли то је Бог учинио за цео род људски.

Радујмо се данас, драга браћо и сестре, јер се радује небо и земља. Заблагодаримо Му због Његовог оваплоћења, унижења, сиромаштва, због суза које је пролио за нас. Сусретнимо Христа целим својим бићем да би се уселио небески мир у нас. Узнесимо се вером, надом и љубављу. Знајмо да је с нама Бог, живи и вечни, Онај исти коме су се поклонили мудраци са Истока и пастири из Витлејема.

Направимо Му место у срцима нашим. Јер каква је корист да се Он и хиљаду пута роди у Витлејему роди, а нема где главу да склони у срцима које је створио? Он највише воли да обитава у нама (2 Кор. 3, 3). А кад Њега имамо у себи, онда имамо небески мир. Јер је Он мир наш (Еф. 2, 14).

Прославимо данашњи празник великом радошћу, јер је он радост и небу и земљи.   А плод тога празновања нека буде међу нама, који се називамо Његовим именом, остварење анђелске песме: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља» (Лк. 2, 14).

Желимо да вам се свима захвалимо на вашим досадашњим милодарима нашој Епархији, манастиру, парохијама, као и свима онима којима је била потребна помоћ. То нека буде наше уздарје Богомладенцу Христу (Мт. 2, 11). Нарочито вас молим да нам сада помогнете у нашој обнови, духовно и материјално. Надам се да ћете то учинити. Јер рече Св. Апостол: “А добро чинити да нам се не досади» (Гал. 6, 9).

Од свег срца честитамо вам божићне и новогодишње празнике, уз радосни поздрав:

МИР БОЖИЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

СРЕЋНА И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА 2017!

Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ

mitrofan-potpis

Преузмите текст Посланице у .pdf формату