Празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим- Цвети, торжествено је прослављен у маленом храму Св. Саве у Торонту. Свету Aрхијерејску Литургију у пуној цркви народа Божијег и малене деце служио је Епископ канадски др Митрофан, уз саслужење протојереја-ставрофора Милутина Вељка, протонамесника Милоша Пурића и ђакона Ђурађа Којића. На Литургији је појао епархијски хор Кир Стефан Србин. Част читања зачала из Апостола  припала је Михајлу Бачанину а Ирмос празника   отпојала  је Драгана Стошић.
Као што се на Цвети народ окупио у Јерусалиму да дочека Господа Исуса Христа тако је и верни народ наше парохије дошао да по први пут дочека и упозна свога новога Владику. На лицима свих њих могло се видети нескривено задовољство и велика духовна радост што су добили баш таквог духовног оца и предстојатеља. Оно што се свима допало јесте скромност и побожност његова али и начин како Владика служи Литургију, како прелепо поје и одлично беседи. Такође и мала деца су осетила велику радост тога сусрета што се видело после службе када су многа од њих прилазила да загрле Деда Владику и да га пољубе у руку.
Након причешћа Светим Тајнама. коме је приступила готово цела црква, Владика Митрофан је произнео надахнуту беседу рекавши:
-Васкрсавши четверодневног Лазара из гроба наш Господ смирено и понизно јашући на магарету, онако како је то предсказао Старозаветни пророк Захарија рекавши :” Радуј се много кћери Сионска, подвикуј кћери Јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.”(Зах 9,9), улази у Јерусалим дочекан од мноштва народа и деце који су му певали :”Осана на Висинама! Благословен који долази у име Господње”.(Мт:21,9) Долази озбиљан, без осмеха на лицу, не са осмехом као политичари и земаљски великаши који тако желе да стекну наклоност и љубав, зато што је он сам Господ и што њему то није било потребно јер је знао срце тог народа и знао је за Голготу која га чека. Он се није плашио смрти и није ридао као што то људи чине већ је само плакао због греха народа због којег је себе једном за свагда принео на Крсну жртву, рекао је Владика Митрофан.
-Сви би ми драга браћо и сестре пошли за Господом Исусом Христом и били сведоци свега чудесног што је Он чинио: радо би са њим били сведоци када је слепоме од рођења у Бањи Витезди вратио вид, када је Васкрсао сина јединце у матере и када је Васкрсао Лазара који је био четири дана у гробу мртав, када је чинио све оно што нико пре Њега и после Њега није нити ће, али запитајмо се у себи, ко би од нас ишао са Њим на Голготу? Ко би са Господом понео Крст и разапео себе из љубави према свету? Мало ко драга браћо и сестре. Мало. Зато се потрудимо да Страсну седмицу која је почела јуче проведемо у покајању и подвигу и строгом посту, учествовањем на Страсним Богослужењима и да тако следеће недеље дочекамо и највећи и најсветији дан Пасхе Господње-Васкрсења Христовог.Амин.
На самом крају Литургије прота Милутин Вељко се у име свештенства, Управе храма и свих присутних верника захвалио Владици на љубави што је данас био са нама и не само што је био већ је и началстовао Литургијским сабрањем и принео бескрвну жртву Богу за спасење душа свих нас. Прота се захвалио рекавши да је Владика Митрофан и раније долазио у наш храм али да је данас први пут служио Свету Литургију и да смо због тога сви посебно усхићени и радостни, уједно пожелевши да нам Владика долази још много година и да му Господ подари добро здраље и дуг живот.
На протине речи хор је громко отпојао Многаја љета.
 
Потом је за све присутне приређена свечана празнична трпеза, са рибом и вином као што Типик налаже, за шта топлу благодарност дугујемо нашим вредним сестрама из Кола српских сестара Жене Мироносице на челу са председницом г. Аником Ковач.
о. Милош Пурић