“А кад видјеше звијезду, обрадоваше се великом радостi. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се,  па отворивши ризнице своје, принесоше му даре: злато, тамјан и измирну» (Мт. 2, 10-11) 

           

Драга браћо и сестре,

Тако описује  Свети Матеј долазак Мудраца са Истока до свога циља, то јест Витлејема Јудејског. И колико су они дана и месеци путовали то само једини Бог зна. Они, дакле,  нису губили наду да ће наћи Цара Јудејског и поклонити му се. И не само то, него су и понели богате дарове Ономе који има све Сам од Себе, Ономе који је пуноћа свих дарова, Ономе који ништа не потребује. Они су први који су незнабошцима објавили рођење јудејског  Цара. Од тог часа та мала одаја је постала најсветије место на земљи. Светије од Синаја, па чак и Јерусалима. И рашће слава њена са славом Богомладенца и Мајке Његове до краја овога света и века. Гле, она држи Сведржитеља, даје нам Га на руке, онако малог и слабашног.

Зашто је Бог изабрао баш овај начин слања Сина Свога? О овој тајни скоро сви Свети Оци су размишљали и тек делимично су нам је објаснили. Јер то је тајна која је скривена и од Анђела, а камоли од људи. Сам Господ Христос објавио је зашто је дошао, рекавши: “Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да свако који вјерује у њега  не погине, него да има живот вјечни» (Јн. 3, 16). Син Божији узео је човеков пут од малог детета па до одраслог човека да би нам показао прави пут спасења. Христос је узор који примамо и који нас прима. Узео је пут смирења да бисмо дошли до правог човека, до првобитног Адамовог стања. Христос нас учи не само да замишљамо да смо деца него и да будемо као деце. (Мк. 10, 15; Мт. 18, 3). Сви ми заједно: деца, младићи, девојке, одрасли и стари, слуге олтара и верни, позвани смо да будемо синови Божији (Гал. 4 ).

Отворимо Му наш духовни Витлејем: срце и душу и цело тело, односно цело наше биће, да се испуни Сунцем одозго, да Сам Христос, како веле Свети Оци, узме обличје у нама. Или како рече Свети Апостол Павле: “А не живим више ја него Христос живи у мени» (Гал. 2, 20). Отворимо ли себе Христу Богу отворићемо се и нашим ближњима. Приближиmo ли  се Христу, приближићемо се више једни другима.

Живимо у друштву где су људи све више и више туђи једни другима. Чак и толико да су им и њихови најближи по крви страни као и ови њима. Бог је пак показао Својим оваплоћењем колико нам је близак и колико нас воли.

Сваки долазак детета у свет није само људски чин него је пре свега дело Божије љубави. Оно најпре припада Њему па онда родитељима. Оно се усињује Богу у Цркви Његовој кроз Свету Тајну Крштења. Облачи се у Христа (Гал. 3, 27), постајући Христос у малом. Начелно, Рођење Христово показује нам да постајемо наследници и сунаследници  у Царству Његовом (Гал. 4, 7) . Постајемо “царско свештенство, народ свети» (1 Петр. 2, 9).

Божић је нарочито дечији празник. А колико има деце која неће осетити божићну радост? Напуштена су и остављена сама себи. А колико има и родитеља које су деца напустила и данас би се обрадовали да им неко закуца на врата и рече: Мир Божији-Христос се роди!

Божић је празник исцељења човека од усамљености и свих душевних болести. То је дељење радости са свима људима, а поготово са онима који су једно снама у вери.  У нашем времену   губи се права породична радост. Зашто? Зато што се изгубио прави појам брака и породице. Ако хоћемо да будемо прави православни верници морамо се држати библијског појма брака и породице. Иначе на путу смо погибли и пропасти, како физичке тако и духовне. Дај Боже, да се наш род сложи, обожи и умножи!

Драга браћо и сестре,

Будимо свесни своје вере православне, и живимо по њој као што су живели наши свети преци.  Принесимо Богомладенцу Христу као поклон, не злато, ни сребро, ни драго камење, него свете врлине: веру, наду и љубав. Не треба да идемо до Витлејема да бисмо Му се поклонили. Предајмо сами себе, као и нашу децу,  Христу и Његовој Цркви. Он не тражи ништа наше него нас. Пронађимо  Га у срцима нашим.

Не заборавимо у својим молитвама нашу браћу на Косову и Метохији, и по другим крајевима бивше Југославије, као и по целоме свету, који пате и страдају, и нема ко да их поздрави ових дана, а камоли да их помогне. Отворимо срце своје и пружимио им руку помоћи. Јер пружајући њима, пружамо Христу (Мт. 25, 40). Тако ћемо истински прославити Христово Рођење. Тада ћемо моћи радосно запевати са свима православнима који данас празнују:

“Христос се рађа- славите Га! Христос је на земљи-узносите Га! Нека пева Господу сва земља! И са весељем запевајте народи, јер се прослави!»

Захваљујемо Вам се свима на Вашим прилозима, даровима и помоћи својој Епархији, манастиру, црквама, као и свима онима који су били у невољи. Нека Вам Бог врати у Својим небеским даровима.

Желећи вам срећне наступајуће божићне и новогодишње празнике, од срца Вас поздрављамо радосним речима:

МИР БОЖИЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

СРЕЋНА И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА 2018!

Ваш молитвеник пред витлејемским јаслама,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ

vladika mitrofan faksimil