Од 2. до 3. фебруара текуће 2018. године, одржана је редовна Годишња скупштина Епархије канадске Виндзору. Домаћини, ЦШО Успења Пресвете Богородице, на челу са парохом протојерејем Миланом Јовановићем, и председником Управног одбора г. Владимиром Прибојаном, достојанствено су дочекали Његово Преосвештенство Епископа канадског Г. др Митрофана, свештенство, председнике  и делегате Црквено-школских Општина Епархије канадске.

Епархијска скупштина, под председништвом Епископа Митрофана, радила је у четири одбора, а учешће су узели представници свих црквених општина и тела Епархије канадске. На скупштини је једногласно усвојена следећа резолуција свештенства и верника.
***

РЕЗОЛУЦИЈА

 

  1. Ми, свештенство, председници и делегати свих црквених општина широм Богом спасајеме Епархије канадске, као и руководиоци и чланови епархијских подручних тела, окупљени на 35. скупштини Епархије канадске, а очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др Митрофаном, у црквеној заједници Успења Пресвете Богородице у Винзору, од 02. до 04. фебруара 2018, упућујемо искрене синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске православне цркве.
  2. Упућујемо наше поздраве и изразе синовске оданости  Српској Православној Цркви оличеној у оцима нашим, архијерејима, свештеницима, монасима и вернима Српске Православне Цркве у Отаџбини и расејању.
  3. Поздрављамо Србе и све православне са којима нас је Госпшод призвао у заједништво на  просторима Богом спасаване наше Епархије. Сви ми својом вером, надом и љубављу искупљујујемо време на Божјој земљи.
  4. У ишчекивању светог и Великог поста, који нас уводи у незалазну васкршњу радост, молимо све наше православне сународнике да Цркви прилазе, да Цркву доживљавају и да се према Цркви опходе као према Телу Христовом коме је Христос глава, а не као према једној од овоземаљских институција и организација. Јесте да Црква у овоземаљским релацијама има своје законе, каноне и прописе, неопходне за Њено деловање у свету, али, превасходно, љубављу својом, Црква нас усмерава и узводи у Царство небеско. Једино нас у Цркви може озарити љубав Христова која превазилази разум, и испуњава сваком пуноћом Божијом (Еф.3:19).

Не посустајмо у молитви да би нас одржала на мору овог све узбурканијег живота. Најпре опростимо једни другима! Опраштајмо и помажимо! Помажимо једни другима, али помажимо и Цркви за коју смо сви одговорни, а да би Црква могла да врши своју узвишену мисију.

Црква није место политичких дебата и убеђивања.  Имајмо на уму да је првенствена мисија Цркве спасавање душа, а не место забаве и  дружења!

Понекад  је  друштвени и итургијски простор Цркве  и превише етнички обојен, а Христос је дошао ради спасења свих, не само једног народа.

  1.   Обраћамо се светосавском и благочестивом  народу наше свете Цркве у Канади да избегавају било какву сарадњу са расколничком групом Марка Радосављевића, бившег монаха Артемија. Сићушни број наших верних, који су, у првим тренуцима, били заведени, Богу хвала, враћају су се у крило Цркве. Истински верници не желе да учествују у новим деобама и свађама. Нажалост, имали смо их превише.
  2. Истрајни  смо у намери да сведочимо Христа и Светосавље на овом континенту. Охрабрује нас подршка епископима, свештенослужитељима и предводницима црквених заједница од стране верника Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У претходној години доживели смо дивне свечаности и саборност  на делу и љубав братску. Св. Мардарије је прибројан реду светитеља Цркве Христове. Велико евхаристијско сабрање, у јулу прошле године, на тлу Америке, је и пред очима других сијало небеским сјајем. Многе ЦШО су у току протекле године прославиле своје јубилеје. То указује на постојаност нашу, као и на чињеницу, да наш народ већ више од века, изграђује и обогаћује ово друштво и државу.
  3. Са дубоким осећањем хришћанске љубави и данас поздрављамо наше Србе и Српкиње и српску децу на распетом Косову и Метохији. Они, непристајањем на људску неправду, а поуздањем у Божију правду, истрајавају на својим огњиштима око својих цркава и манастира. Сведоче нам да је живети на Косову и Метохији велики подвиг. Тамошњи народ живи у сталном страху од прогона, затварања и убистава. Светски моћници присиљавају наша руководства да признају Косово и Метохију, мамећи бржим путем у неке алијансе. Уједињени смо у подршци нашем светом Патријарху, Синоду и Архијерејском Сабору, са ставом да су Косово и Метохија наш Јерусалим, и  никада, ни под каквим условима не могу и не смеју бити добровољно дати.
  4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, оних светих вреднота за које су многи животе дали. Јер, ништа нам није светије од крста којим се крстимо и од слободе златне. Свесрдно подржавамо обесправљени и напаћени српски народ у Црној Гори, Далмацији, Крајини и Славонији и другде, којем се оспорава елементарно право језика. Питамо: какав је то свет који брани људима да се споразумевају и пишу на своме језику? У питању је култоролошки и идентитетски геноцид. Као да су се вратила нека ранија, рђава, времена.

Богу се молимо да страдалном народу српском долије снаге за савлађивање ових тешких искушења.

Мудри цар, Соломон, на своме владарском прстену, имао је угравирану поруку: „И то ће проћи“. Баш као што ће проћи и сила разних манипуланата, моћника овога света. Ми добро знамо да је Божија – последња.

  1. Српски народ је  измучен народ. На њему су се вековима тупиле оштрице мачева разних освајача и силника. Зарад своје свете православне вере, наш народ је подносио многа искушења и огромне жртве. Ми, Срби, вековима смо били на бранику Европе, и својом крвљу штитили смо Европу, а обезверени, тобожњи, демократски свет сољу засипа наше ране и муку на муку нам додаје. Ми знамо да је крстоносан пут хришћански, пун страдања и понижења, баш онакав којим се Господ наш на голготски крст успео.

Зато нашим прецима, који су животе своје положили бранећи своје парче земље, своје породице, своју веру, молитвено се захваљујемо, јер су бранили не само  најскупљу српску реч него и живу рану на страдајућем телу и данас распињаног Спаситеља. Косовска, јасеновачка, пребиловачка и многа друга страдална реч врло је скупа. Колико моштију светих људи наших тамо почива?  Премного хероја вере бачено је у јаме херцеговачке, и друге, и многи су и данас  без гробова и обележја. Наш је грех што нисмо златним словима уписали имена својих жртава, које су животе своје положили бранећи родну груду и Европу, од најезде инославних оних који су рушили, и сви су изгледи, и опет ће рушити темеље хришћанстава у срцу Европе.

  1. Живимо у Канади, која је ове године прославила и 150 година постојања.  Сведоци смо олујног урушавања најсветијих хришћанских вреднота и закона Божијег на којима је ова јединствена земља заснована. Наслућујемо да се враћа време Римске империје и поновних страдања хришћана. Имајући у виду толеранцију за различитост мишљења и животних погледа, апелујемо да хришћанска начела која су, истичемо поново, уткана у темеље ове државе морају да се поштују. Противимо се кршењу моралних норми кроз одобравање такозваних ”медицински оправданих” самоубистава-еутаназије, као и абортуса, легализације марихуане и осталих наркотика, и увођење малолетника кроз школски систем у сексуалне перверзије. Као последица ових, и других непочинстава, долази до сламања породице, основне ћелије сваког друштва и краха морала што условљава сами нестанак, таквих друштава, а знамо из историје да је било пуно таквих друштава и држава, које су нестале са лица Земље.

Забринути околностима у којима се многи од наше браће по свету налазе, позивамо на умножење молитава за мир широм света. Одсвуда се чују речи претње, звецкање оружијем, а таква комуникација не доноси добро него патње и страдања.

  1. Са овога места поздрављамо власти државе Канаде, на челу са премијером Господином Џастином Трудоом. Верујемо да  живимо у једном од најбоље социјално уређених друштава на свету; друштву које уважава разноликост.
  2. Користимо прилику да изразимо захвалност домаћинима на гостопримству које су нам указали.
  3. Благодарни смо Творцу и Сведржитељу нашем на свим добрима којима нас  је походио у протеклој години милости Његове, молећи Му се да  и у овој години подари нам снаге да Га на сваком кораку сведочимо и да се Његовог имена не постидимо. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом (1Кор.3:19). Наше је да верујемо, да се молимо и да се надамо, те тако са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога  у љубави старамо се да чувамо јединство Духа свезом мира (Еф.4:2-3).

 

У Виндзору, Онтарио, Канада

  1. фебруара 2018. године

 

Одбор предлаже Скупштини да се упуте поздрави:

  • Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју
  • Члановима Св. Арх. Синода
  • Епископима Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци
  • Православним јурисдикцијама у Америци и Канади који то исто чине када је у питању Канадска епархија
  • Премијеру Џастину Трудоу
  • Премијеру Онтарија Кетлин Вин
  • Градоначелнику Виндзора Дру Дилкенсу