Милошћу Божјом и благословом Светога Саве припремни дани пред Васкрс, и сам Васкрс, у нашем храму су и ове године прослављени у истинској радости. Као и увек, велики број верника из Торонта и околине је походио свој историјски и свети храм да искаже љубав према светињи и прими благослов Празника над празницима, а радост је била велика – сразмерна броју људи који су испуњавали свој храм нарочито током најсветијих дана пред Васкрс.

Ове године је Васкрс у нашем обновљеном храму био свечано прослављен, пун симболике. Васкршње јутрење је служено у поноћ када је прочитана посланица Његовог Преосвештенства Епископа канадског г. Митрофана, а Васкршњом Литургијом ујутру началствовао је протојереј-ставрофор Милован Средојевић, старешина храма, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милутина Вељка и јереја Владимира Вранића. На Литургији је по обичају прочитана посланица Свјатјејшег Патријарха српског г. Иринеја.

Но, у последња три месеца наша заједница је заједничким напорима дивних људи покренула више хвале достојних иницијатива, а сматрамо да бисмо се огрешили ако их и овом приликом не бисмо макар поменули у контексту празника Васкрсења. Свако ко је чинио и чини добро и у своме храму и заједници, учествује и има удела у својеврсном Васкрсењу самога храма након прошлогодишње несреће са поплавом доњих просторија.

Током Великог поста, залагањем дивних људи из Одбора за културу при нашем храму, а благословом Његовог Пресовештенства Епископа канадског г. Митрофана, успешно је постављена и свечано отворена Изложба фотографија о мученичкој руској царској породици Романов. Ове године је 100-годишњица завршетка Првог светског рата, као и мученичког страдања свете царске породице Романов, те је вишеструка симболика и значај ове изложбе која је уприличена у нашем храму.

Посебну радост чине деца и омладина наше заједнице у Торонту. Наша заједница однедавно нуди часове српског језика за најмлађе, али и рецитовања и глуме, добротом и изузетно посвећеним радом учитељице Александре Крстовић. У организацији Одбора за културу, најмлађи полазници часова српског језика ове године су на Велику суботу имали заједничко фарбање јаја у просторијама нашег храма, што ће, ако Бог да, бити традиција при нашем храму.

Млади у нашој заједници увек су били активни кроз спортске и културне активности кроз чувено „Стражилово“, а током овога поста, благодарећи иницијативи Одбора за омладину при нашем храму, млади су отпочели да се сабирају и воде духовне разговоре са својим свештеницима. Ми свесрдно позивамо на ове сусрете све младе између 18 и 30 година да нам се придруже. Ове сусрете видимо као прилику да се млади упознају, организују и, ако Бог да, покрећу заједничке иницијативе. Удруженим снагама, окупљени око племените идеје и иступајући јединствено, млади могу много да допринесу својој заједници и Цркви. Уверени смо да подршка читаве заједнице младима и њиховим будућим племенитим иницијативама неће изостати. Од великог значаја је то што током ових сусрета и разговора млади имају прилику да се боље међусобно упознају и остварују ближе контакте. Сусрети се за сада уприличују сваке друге недеље после Литургије.

О Колу српских сестара говоримо са посебном благодарношћу, јер је наше Коло својим трудом успешно и домаћински организовало све веће догађаје при нашем храму. Посебно морамо да истакнемо да је, поред несебичне подршке и неуморног рада за Цркву, Коло покренуло иницијативу и у року од само неколико дана купљена је нова машина за прање судова за реновирану кухињу, и организовано је шивење столњака за столове, како би и обновљена црквена сала била комплетно обучена у „ново рухо“. Све то изискује планирање, труд и рад, у име а на корист читаве заједнице, на чему и овом приликом свесрдно благодаримо.

Подједнаку захвалност дугујемо и дивним људима из наше заједнице који су се организовали и очистили и премазали лаком паркет у горњој сали ради заштите, што је било више него неопходно. У радним акцијама чишћења и спремања у више наврата, а нарочито после радова на санацији, учествовао је велики број вредних и посвећених људи, без којих не би могли бити испоштовани рокови и не би било могуће организовати активности у доњој сали. Од срца багодаримо свима који су својим трудом и залагањем учинили да наш храм заблиста Васкршњим сјајем.

Са посебним поносом помињемо Хор Кир Стефан Србин који својом мисијом далеко превазилази оквире само једног храма. Он је понос наше Епархије. Ипак, у нашем храму чује се узношење молитвених песама овога величанственог хора, те је улога овога хора вишеструка; не само да чува од заборава велика дела великих композитора, већ својим присуством уједно сведочи и указује на значај самог нашег храма.

Све наведено, ако и делује као монотоно набрајање, ипак, за потписника ових редова представља својеврстан Васкрс храма и заједнице након прошлогодишње несреће са поплавом доњих просторија. У том духу испуњен Васкрсном радошћу, призивам благослов Божји на све вас и поздрављам вас сверадосним поздравом:

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

У Васкрслом Господу,

свештеник Владимир Вранић