У недељу. 2. децембра 2018. године, наше Коло је прославило своју славу. За ту прилику на св. Литургији је богослужио наш Владика, Господин др Митрофан уз асистенцију проте Првослава Пурића, проте Лазара Вукојева и ђакона Александра Митровића.

У својој надахнутој проповеди Владика  се осврнуо на текст св. Јеванђеља, које је читано а које говори о чудесном исцељењу згрчене жене. Говорио је о нашој духовној згрчености, коју је често теже излечити од физичке. Многи од нас се бусамо у прса говорећи како смо велики Срби и Православци али  све остаје само на хвалисању јер нас нема  чак ни једном годишње  у цркви на молитви, а онда како даље говорити о хришћанским врлинама које треба да практикујемо;  о покајању, исповести, праштању и светом причешћу и добрим делима, које треба да упражњавамо.

Чин резања славског колача је обављен у црквеној сали у присуству  задовољавајућег броја верника. Кума славе је била сестра Далиборка Ковач са члановима своје породице.

За следећу годину кумства се прихватила сестра Гордана Косанић.

Славски ручак је протекао у пријатној атмосфери, а да буде све укусно а и лепо за очи, потрудиле су се сестре нашег „КСС“ тако да је све припремљено без икаквог финансијског трошка Парохије!

Епископа и госте је поздравио прота Лазар, администратор парохије, изражавајући захвалност што су својим присуством увеличали славу КСС. Напоменуо је да је овај Празник утицао и на животни пут нашег Епископа јер је уочи Празника Ваведења замонашен 1970. године и тим чином  овековечио свој живот, посвећен Господу Богу и српском роду!

Све присутне је поздравио и наш председник Парохије, брат Милан Филиповић.

Одговарајући на поздраве, Владика је поново надахнуто говорио о Пресветој Богородици и њеној спасоносној улози у домостроју нашег спасења, потврђујући да је чином Ваведења, одвођења Мале Марије у храм , где је по обећању родитеља посвећена Богу,отпочело наше спасење.

Поводом 100 годишњице пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије (1918), прота Лазар је показао топовску чауру, коју је његов деда донео са фронта, која је касније претворена у лепу вазу за цвеће. Да је среће и мира, било би лепо да све топовске чауре, буду претворене у вазе, па да их  уместо граната украшава цвеће! То је била прилика да сви присутни отпевају  песму “Тамо далеко…”

Забринути за Косово и Метохију и наше Србе, наше хероје, који издржавају тортуру и незапамћене притиске да би напустили најсветији део наше Србије и своја вековна огњишта, отпевали смо и песму “Српкињица једна мала” у знак подршке и захвалности тим нашим херојима на светој земљи Косовској.

Разишли смо се уз пријатељске поздраве са жељом да у радости и слози дочекамо наступајуће велике Празнике, а пре свих Божић.

Прота Лазар Вукојев

Повезане вести