“Јуче се спогребох с Тобом Христе, данас устајем заједно с Тобом Васкрслим.                      Распевши се јуче заједно с Тобом: Сам ме прослави заједно с Тобом,                                          Спаситељу у Царству Твоме” (Васкршње јутрење, Канон, песма трећа)

Ево нас опет, драга браћо и сестре, пред “Празником над празницима и Слављем над слављима”, Новом Пасхом, или славним Васкрсењем Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. И то прослављање није просто сећање на минули догађај, него сваке године оно доноси нешто ново. Јер како рече један наш велики богослов: Христос је једино ново под овом капом небеском. И Он обнавља свакога час, дана и године, палу људску природу, најпре кроз Св. Тајну Крштења, а потом и кроз друге Свете Тајне и врлине, које су икона Његових страдања и Његовог Васкрсења. Јер нас Апостол незнабожаца учи: “Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт…. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове , онда ћемо и васкрсењем” (Рим. 6, 4-5). Или како још очигледније вели: “Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде” (II Кор. 5, 17).

Васкрсење Христово је чудо над чудима које се једанпут десило у историји. Јер је Христос васкрсао не повредивши печате гроба. А истог првог дана прошао је кроз затворена врата, јавивши се Својим ученицима (Јн. 20, 19-29).  А као успомену на те васкршње догађаје ми се куцамо са црвеним јајима, која су символ крви и живота. Не заборавимо, драга браћо и сестре, да нико није био присутан у часу кад је Он васкрсао. Војници су пали као покошени кад је анђео сишао и одвалио камен од гроба. И не само да су војници били устрашени него и  Апостоли.

И прва радост била им је да им се Господ јавио. Друга радост је била што им је дао мир. А трећа радост је била што  им је дао Духа Светога. А четврта је била што им је дао власт да вежу и дреше грехе људима (Јн. 20, 23). Једном речју, ето шта нам је Васкрсли Христос донео: Радост у свету туге и жалости, мир у свету без мира, односно где се бори, војује и ратује, победу над грехом, смрћу и ђаволом.

Зато и ви драга браћо и сестре, “Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! (Филип. 4, 4). Радујте се што сте православни хришћани! Радујте се што сте следбеници Апостола, Светитеља, Мученика, Преподобних и Праведних рода нашег светосавског! Не заборавите оне који су болесни, немоћни, који пате, страдају ради имена Васкрслог Христа. Помолите се да Бог убрише сваку сузу са очију њихових (Откр. 7, 17). А нарочито за нашу многонапаћену браћу и сестре на нашем српском Косову и Метохији. Помозимо им колико год можемо. Свима се захваљујемо који су приложили за њих. Хвала вам што се бринете и прилажете својим црквама, манастиру и Епархији.  Нека Вам Васкрсли Господ врати у Својим небеским непролазним даровима.

Увек имајмо на уму речи Св. Јована Златоустог, амбасадора сиромашних: “Ако не можеш наћи Христа у просјаку пред црквеним вратима, ни у путиру нећеш Га наћи. Нема ништа хладније од хришћанина који не тражи да друге спасе”.

Из дубине душе поздрављамо Вас речима вечне радости:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвених пред Васкрслим Спаситељем,

+Митрофан