У недељу, 1. децембра ове године, свечано смо прославили славу кола - Ваведење Пресвете Богородице. Временски услови су били изузетно тешки али то није спречило нашег Владику Господина др Митрофана да нам дође у канонску посету. Св. Литургију је богослужио наш Епископ уз саслужење проте Лазара Вукојева, администратора парохије, као и оца Златибора Ђурашевића, пароха у Мисисаги. За певницом су били: отац Миленко Зец и протиница Милица. Током богослужења њима се придружио и отац Милорад Делић, парох нијагарски.
 
Инспирисан догађајима из прочитаног Св. Јеванђеља, Владика је произнео значајну проповед о ВЕРИ, као једином спасавајућем средству у нашим животима. Жена, која је имала тешку болест течења крви пуних дванаест година, пришла је крадом Господу Христу, који је био окружен слушаоцима, да би се дотакла његове одеће.После свих покушаја излечења, ово јој је била последња нада. Није се сматрала достојном да се обрати Христу али је веровала да је довољно да се само дотакне његове одеће и да ће оздравити, и чудо се догодило! Господ је осетио силу која је изашла из њега и жена није могла да остане сакривена. Пала је пред Његове ноге и признала зашто га се дотакла.Господ јој је само рекао :"Не бој се кћери! вера твоја поможе ти, иди с миром!" Готово истовремено, старешина синагоге Јаир, угледни Јеврејин, паде пред ноге Спаситељеве и мољаше га да му дође у кућу и да излечи дванаестогодишњу тешко болесну кћер. Није се плашио прекора својих надређених јер је вера у моћ тога Учитеља, била већа од сваког страха због свог положаја. Дођоше неки из његове куће и јавише да му је кћи умрла и да не вреди долазак Христов у кућу али му Господ рече:"Не бој се, само веруј, и оживеће." И Господ учини чудо и оживе Јаирова вољена девојчица!
 
Након Св. Литургије, Владика је осветио и пререзао славски колач. Кума је била сестра Гордана Косанић, кћерка покојног проте Миле Перенчевића.
 
Током славског банкета Владику и госте је поздравио председник парохије брат Милорад Алексић, захваливши, пре свега Владици а онда свим присутним, што су и поред великог невремена дошли на славље. Потом је узео реч прота Лазар нагласивши да се налазимо у периоду прослава националних и верских годишњица-јубилеја. Прошле године смо прославили стогодишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије. Српским подвизима и жртвама поклонио се читав свет! Мало је држава а још мање институција у свету које се могу похвалити осамстогодишњим постојањем! Наша, Српска Православна Црква то може јер за свих тих осам векова она ПОСТОЈИ! Губили смо краљевства и царства, били: окупирани, протеривани, злостављани, имали данак у крви и друга непочинства али је Црква, иако заједно страдала са својим народом, непрестано ПОСТОЈАЛА, бдила над својим народом и чувала му веру у Бога и наду на боље дане и на слободу. Народ: послушао, веровао и опстао! Кратко је говорио и о десетогодишњем постојању, о малом јубилеју парохије питајући: "Сучим ћемо изаћ пред Милоша?" одн. пред Епископа и рекао је: оданошћу нашој Епархији, самим тим и Епископу, бригом о цркви у којој се молимо, активностима наших слављеница сестара као и слогом у овој малој заједници. Такође је упознао све присутне да идуће године на празник Ваведења, наш Епископ прославља велики јубилеј- педесет година од монашког пострига, којим чином је себе предао Богу и Српској Цркви. Нада се да ћемо и тај јубилеј заједно прославити.
 
И зазван овим поздравом Владика је проговорио и рекао да је посебно везан за Пресвету Богородицу, о којој је тешко говорити јер је она непоновљива у роду људском зато што је Мајка Спаситеља света Христа. О Богородици је веома мало записано у Светом писму али све што је записано су бисери. Није записано да је учинила ни једно чудо али она чини чуда кроз векова до данас преко својих чудотворних икона! Тако ју је Бог обдарио да чини чуда али, родивши Сина Божијег, учинила је чудо изнад свих чуда!
 
На крају смо запевали песму: "Ој Србијо мајко мила..." и после молитве благодарења славље је приведено крају.
 
Протојереј-ставрофор
Лазар Вукојев