Васкршњи број часописа “Источник” – Слово уредника

Пре три месеца, ”Источник” је напунио три десет година. Каже се у народу да се од људи у том периоду живота очекује највише. Ондаје тако и са ”Источником” од кога се у будућем периоду очекује много.

Источник је рођен далеке 1987. године, децембра месеца, као прво чедо Епархије канадске. Име је добио по чувеном српском великану ” Босанско-херцеговачком ”Источнику” из Сарајева, који је, годинама пре њега, сакупљао приче које ће и младог јуношу заинтересовати. Одмах по крштењу, млади ”Источник” се упутио у обилазак свих цркава Епархије канадске, које и данас редовно посећује о Божићу, Васкрсу и Преображењу. Чим је отворио уста, проговорио је на два језика: српском и енглеском, јер, да је причао само једним, макар половина његових пријатеља би га одбацила. Од малена се бавио озбиљним темама.

Омиљене две су му биле: света Литургија и Косово и Метохија. Њима се увек враћао. О Русији би причао са поносом. Волео је историју. Када би почео да прича о српским ослободилачким ратовима и биткама, није могао да стане од узбуђења. Да се не би заборавило, причао је и о великим страдањима нашег народа. Отуда неки од нас и знамо за Јасеновац, Пребиловце и многе друге јаме где су Срби настрадали.

Кад су Срби протерани из Крајине, ”Источник” се ставио у службу несрећних прогнаника. Сакупљао је помоћ и упознавао свет о неправди које је задесила наш народ. У последњем страдању српског народа од НАТО бомби, ”Источник” се, свом својом силином, обрушио на све противнике српског рода и није ућутао док се страдање није зауставило. ”Источник” је добио више писама захвалности и похвала него иједан Србин у Канади. Волео је и да пева. Испевао је многе песме које нико други није чуо док их он није објавио. Сваке године, први би, свим Србима у Канади, честитао Божић и Васкрс. 1991. године је дочекао првог српског патријарха који је, својом ногом, крочио на северноамерички континет. Том приликом, ”Источник” је свесрдно поздравио српско, црквено-народно уједињење на овим нашим просторима.Јуна месеца 1992. године, ”Источник” је узео муштулук Србима за вест да ће  се коначно градити први српски манастир у Канади. Од кад зна за себе ”Источник” је славио своју крсну славу, Источни Петак, и никад је није прекидао. На славу су му долазили писци, песници, сликари, глумци, свештеници и остали добронамерници.

Децебра месеца, 1997, ”Источник” је напунио 10 година. За ту прилику се мало дотерао, обукавши ново одело. Тај стил одевања је задржао све до данашњих дана. Негде, баш у том периоду, почео је више да се дружи са децом, којој је посветио добар део свог простора. Деца су га, од милоште, прозвала ”Источничић”. Године 1999, ”Источник” се као хаџија упутио на стазе Христове, обишавши света места из Христовог живота. О том путовању, у више наврата је, са одушевљењем, причао. Кад су свети владика Николај и Јован Дучић одлучили да се врате у отаџбину, ”Источник” је обојицу испратио са највећим почастима. Пар година после, ”Источник” се заљубио у књиге, до те мере да је сваке године са пријатељима путовао у Београд на сајам књига. И коначно, сав тај труд није могао остати непримећен па је ”Источник”, 2006. године, за свој допринос српској култури, добио Вукову награду, једну од најзначајниијих награда на пољу књижевности. Гледајући уопштено, ”Источник” је сво ово време делио исту судбу са својом мајком, Епархијом канадском. Када је она страдала, страдао је и он. Када би се она подизала, устајао би и он. Можемо слободно рећи да је ”Источник”, данас, једини активни сведок свих дешавња у Епархији канадској. Ниједна озбиљан историја Срба и Српске цркве у Канади се неће моћи написати без њега. Мојим сарадницима и мени, овај драгуљ је дат на поверење да му помогнемо у мисији која му је намењена. Искрено се надамо да ћемо у томе успети.

Честитајући вам радосни празник Васкрсења Христовог, поздрављам вас у име целог уредничког тима:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Протојереј Јовица Ћетковић, уредник

ПРЕУЗМИ ОВДЕ