Митрополит Митрофан служио у Милтону (васкршња посланица)

Празнична богослужења Страсне седмице и Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, Његово Високопреосвештенство Архиепископ торонтски и Митрополит канадски господин др Митрофан служио је у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону.

Драга браћо и сестре,

У овај Најсветији дан, сведоци смо Божије победе над смрћу, јер је васкрсао Господ наш, Исус Христос. Васкрс је осветлио сав мрак овога света и донео нам вечни живот. Ово је најважнији тренутак не само у историји Цркве, већ и у животу свакога човека на Земљи.

Апостол Павле, у својој Првој посланици Коринћанима, говори о значају Васкрсења са великим нагласком: „Ако Христос не васкрсе, празна је наша проповед, празна је и ваша вера” (1. Коринћанима 15, 14). Оне нам указују да без Васкрсења Христовог наша вера не би имала темељ, а наше хришћанско сведочење било би узалудно. Ово није само историјски догађај који је некада био, већ је данас он део нашега свакодневнога живота и вере. Да Христос није васкрсао, не бисмо имали смисао свете Литургије, не бисмо имали смисао свих оних Тајни које Црква савршава, јер би све било узалудно. Васкрсење Христово нам открива дубоку истину, а то јесте да је смрт побеђена Божијом љубављу, односно Његовим жртвовањем ради нас грешних. А Он је једини без греха. Наше спасење налази свој темељ у Његовој жртви за живот вечни. Свакако, Васкрсење није само догађај који показује да је Христос победио смрт, већ и да је све што је Он учио и чинио сада потврдио Својим Васкрсењем. Кроз Васкрсење, Бог је објавио Своје Царство, које није од овога света. То нас подстиче да не гледамо само на видљиви свет, него да све што радимо  буде усмерено на Живот вечни.

У поменутој посланици, Свети апостол Павле нам говори да је вера празна ако Христос није васкрсао. За нас као вернике, ову поруку треба да уградимо у свакодневни живот и да у љубави, молитви и делању живимо као људи који истински верују у Васкрсење. Његово Васкрсење није само записана истина која се потврђује у Цркви, већ је то и истина коју треба практично да потврдимо нашим животом. А то је због тога што у животу хришћана, вера није нешто што се ограничава само на веровање, већ се вера претвара у начин живота који је обликован јеванђелским учењем. Ми треба да будемо носиоци те Васкршње светлости у свету. Наш живот не може бити исти као живот људи који немају наду, јер без обзира на све тешкоће, ми имамо обећање живота вечнога, уколико се истога удостојимо. Стога, наша вера мора бити активна и жива, не само у речима, већ и у делима. У свакој нашој речи, молитви, и поступку, ми треба да сведочимо да је Христос васкрсао и да живи у нама. Кроз молитву, ми се повезујемо са целокупном Црквом, која је тело Христово. Васкрсење је такође и позив на свеобухватну промену у нашем животу. Треба да се ослободимо свега што је грешно и што нас удаљава од Бога. Христос је победио смрт и грех, а ми смо позвани да будемо сведоци те победе, и да ту победу пренесемо другим људима. Стога, треба да живимо као људи који су доживели Васкрслог Христа.

Христос нам је оставио Свето Причешће као највећи дар, како бисмо до Његовог Другог доласка могли бити у јединству са Њим. Света Евхаристија јесте центар Цркве и суштина хришћанскога живота. Кроз Свето Причешће ми верници примамо Тело и Крв Христову, и постајемо заједничари у Његовом Васкрсењу. Установљење Свете Евхаристије догодило се на Тајној вечери, када је Христос узео хлеб и благословио га, рекавши ученицима: „Узмите, једите; ово је тело моје.” Потом је узео чашу са вином, дао им и рекао: „Пијте из ње сви; јер ово је крв моја новога завета, која се пролива за многе на отпуштења грехова” (Мт 26, 26–28). Христос је рекао да ће бити са нама до свршетка века (Мт 28, 20). Кроз Свету Евхаристију Он је, заиста, у нама и са нама. Од ране Цркве до данас, Света Литургија је најважније и једино сабрање где поново доживљавамо Христову жртву и Васкрсење.

Драга браћо и сестре, 

Немојмо ограничити Васкрсење Христово на само ова три дана јер је Свака недеља дан Васкрсења. Отуда је недеља названа „Дан Господњи” (Отк 1, 10). Јер ми, верни, долазимо у храм не само да бисмо се сетили Васкрсења, као неки протестанти, већ да бисмо га лично искусили кроз Свету Тајну Причешћа. Свети оци Цркве наглашавају да се хришћани без Причешћа духовно удаљавају од извора вечног живота. Свети Јован Златоуст говори да су Литургија и Причешће центар живота хришћанина, јер без њих вера постаје само празна форма. Он истиче да је Христос рекао: „Ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи” (Јн 6, 53). Зато је Света Литургија управо присуство будућег века у овоме свету што и потврђују речи на почетку Свете Литургије: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа.” Стога је Црква управо место где се небо и земља спајају. О овоме говори Свети Максим Исповедник учећи да свака Литургија представља икону есхатолошке стварности – будући свет који ишчекујемо. У њој доживљавамо то будуће заједништво са Богом, које ће у пуноћи наступити у Царству небеском. 

Молимо се Господу Исусу Христу, Кнезу мира, да пошаље Свој мир нашем напаћеном народу на Косову и Метохији, као и нашој браћи по вери у Русији, Украјини, Сирији, Палестини и Либану, да би они с радошћу дочекали овај велики Празник. 

Захваљујемо се свима вама који сте приложили нашем манастиру, нашој Епархији и свим нашим црквама, као и свима онима којима је потребна материјална и духовна помоћ. Нека Васкрсли Господ свима врати у својим непролазним даровима.

Од срца и душе топло Вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом Исусом Христом,

АРХИЕПИСКОП ТОРОНТСКИ
И МИТРОПОЛИТ КАНАДСКИ
ДР МИТРОФАН