Црква Грачаница у Виндзору

Црква Грачаница у Виндзору

CHURCH LOCATION / ЛОКАЦИЈА ЦРКВЕ

1960 Meldrum Road, Windsor, Ontario, N8E 4E2

Веб страница цркве: https://www.gracanicawindsor.com/

 

CLERGY / СВЕШТЕНИК:

Протонамесник Владимир Вранић

Protonamesnik Vladimir Vranic

C: 226 340 5115

frvladimir@gracanicawindsor.com; fr.vladimirv@gmail.com

 

*** 

BOARD OF DIRECTORS

executive@gracanicawindsor.com

 

PRESIDENT OF THE BOARD / ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА:

Владимир Прибојан

Vladimir Pribojan

 ***

CHURCH SCHOOL

churchschool@gracanicawindsor.com

 

Principal of the School / Директор Школе:

Мирјана Вујановић-Кнежевић

Mirjana Vujanovic-Knezevic

 ***

WEBTEAM

webmaster@gracanicawindsor.com

Заједница

Корени наше српске заједнице у Виндзору  и срезу Есекс започињу у првим годинама с`почетка прошлог века. У то време било је веома мало имиграната из отаџбине и то углавном из области које су још увек биле под окупацијама Аустро-Угарске или остацима Отоманске империје. Ови први досељеници населили су се у областима око Детроита и Виндзора. Много више Срба дошло је у Северну Америку после Првог светског рата, а нарочито после Другог светског рата. Данашња српска заједница је такође значајно повећана током недавне пропасти и распада комунистичке Југославије по републикама. Канада је опет постала домовина за многе људе који су били протерани из својих домова, а наша заједница је стекла значајан број српског народа.

Организација Општине

За заједницу да почне са организованим радом прво је потребно место окупљања. Из тог разлога је и купљена крајем тридесетих година прва кућа на улици Една. За верске потребе и православне обреде коришћене су или Руска или Украјинска црква. Како је заједница полако расла, кућа је продата и купљен је празан плац од града Виндзора на улици Друлард. Већ 1940. нова сала је била освећена и она је постала наш стални дом за друштвене потребе у коме су вршени и верски обреди. 29 децембар,1946. обележава најзначајнији датум у историји нашег чланства у Виндзору. Тог датума је одржана оснивачка скупштина и започето законско организовања Општине. Одмах је изабран Извршни одбор, који је почиње са радом на успостављању законских аката, упис нових чланова као и на нацртима и плановима за бољу будућност. Главни циљ ове организовање Општине је био очување своје богате српске традиције и своје православне вере у новој домовини Канади. Власништво сале на Друлард улици пребачен је 1948. на чланство Општине. То је било место за наше друштвене и верске потребе.  Већ 1949-е били смо у могућности да ангажујемо и сталног свештеника а 1952., на углу улица Мелдрум и Текамси подигли смо и прелепу цркву "Грачаницу". Како је наша заједница наставила да расте, порасле су и потребе за већи простор за наше културне, образовне, забавне и рекреативне потребе. На нашем имању на источном крају града, 6770 Текамси улица изградили смо нову халу, која је завршена у 1967-е. Како је Општина наставила да расте, ми смо полако додавали и проширивали објекте за рекреацију. Највећи подухват око значајног проширења тадашње сале завршен је 1987. У тако проширеним објектима у данашњем Српском Центру смештени су музеј, библиотека, велика и мала сала, 8 учионица, канцеларије, излетиште, мали фудбалски терен и велика бетонска тераса. Наша  Општина је порасла од око 80 на почетку до близу 400 чланова и породица у 2013.

Црква

Пошто су наша традиција и вера нераздвојни, ми смо користили салу на Друлард улици за све наше друштвене и верске потребе. Нисмо имали сталног свештеника тако да смо по потреби доводили свештеника из Детроита. Наравно, наш циљ од самог почетка био је да имамо своју цркву и свог свештеника. Тако смо почели са прикупљањем прилога за изградњу нове цркве. Уз пуну подршку чланства , прикупљање средстава  је уродило плодом и 1949-е године купљена је парцела на углу улица Мелдрум и Текамси. Реплика манастира "Грачаница" из 13-г века на Косову завршена је рекордном времену и она је освећена већ 1952. Наша црква, поред тога што је јединствена и што својим архитектонским стилом одмах пада у очи посматрача, исшуњена је изузетним уметничким делима. Поменимо само неке од њих: Монументални иконостас који одваја олтар од главне цркве постављен је 1968. Урађен је по нацрту познатог професора црквене и верске уметности из отаџбине. Иконостас је висок преко 10 метара са веома сложеним детаљима изрезбарених од ораховог дрвета, Испоручен је из наше отаџбине у комадима, а састављен је у самој цркви. Наше Фреске завршене су 1978. од стране уметничког студија из Грчке. Стаклени прозори су почели да се уграђују још 1956., али нису били завршени до прославе 50 година постојања општине 1996. Такође смо поносни на наша три звона која су изливена у Енглеској и уграђена 1963. Огроман лустер , један од два постојећа у Северној Америци, који виси са главне куполе у цркви, постављен је 1958.Црква је призната од стране Министарства за Културу као "заштићена баштина", а према цитату из „Виндзор Стар-а ", „једна је од највећих концентрација уметности на овим просторима"!

Ђорђе Величковић