Преузмите часопис Источник, о Васкрсу 2023. године

Речено једноставним речником, време хришћанског поста је време рада на себи. Циљ поста је свакако дубљи, и има више аспеката, али оно што је очигледно и што прво примећујемо јесте да се човек осећа лепше, срећније и испуњеније док пости, односно ради на себи. Зашто? Одговор је једноставан. Разне врсте одрицања које пост подразумева, јачају људски карактер, а снажан карактер обезбеђује човеку осећај поноса и достојанства, што га чини задовољним и испуњеним.

У овом времену апсолутних слобода и права, људски род је у доброј мери заборавио на пост и радост коју он доноси. Човек у жељи да досегне, макар и делимичан, осећај среће, све слободније приступа различитим врстама опијата, играма на срећу и 
многим другим начинима који му на кратко време обезбећују осећај радости. Ипак, дугорочно, човек постаје роб својих жеља, упада у замку страсти и тиме слаби свој карактер. Као последицу, човек губи свој осећај поноса и достојанства. Трајни осећај радости и задовољства код таквих особа нестаје и могуће га је постићи само привремено, подвргавајући се страсти која га је обузела. Тиме човек упада у круг зависности из кога тешко може пронаћи излаз, а у коме очигледно пати.

Имајући све ово у виду, ми православни хришћани треба да заблагодаримо нашим прецима и великим  оцима наше Цркве, што су нам наш хришћански пост сачували неокрњен све до данашњих времена и предали нам га да се њиме радујемо и спасавамо. Зато, искористимо време поста и учинимо да наша душа, наше срце и наше цело биће почивају у осећају среће, радости и задовољства.Нека наступајући празник Христовог Васкрсења осветли наш ум да може препознати тајне којима се можемо уздизати до мере раста висине Христове.

Христос Васкрсе!
Ваистину Христос Васкрсе!

Протојереј Јовица Ћетковић, уредник