У недјељу, 12. јула, у Оквилу свечано прослављена храмовна слава светих апостола Петра и Павла.

Свету Литургију су служили Протојереј-ставрофор Василије Томић и месни парох, Протојереј Златибор Ђурашевић.

 У току свете Литургије Прота Василије је одржао проповјед у којој је истакао да Црква обједињује све наше различитости  и прима под своје окриље све, без питања многих а само са једним питањем - вјере и љубави. Прота је навео примјер светих Апостола, који су се у многоме разликовали, а сједињавала их је заједничка вјера у Господа и жарка љубав према њему.

Према црквеном обичају, обаљен је прократни опход око цркве и потом освећене су јабуке и пререзан славски колач.

Овогодишњи кумови славе су били Раденко Ракић, са супругом Бранком сином Стефаном и кћерком Соњом, а за идућу годину ту част је примили су Саша  и Сања Џекић са дјецом својом, Тамаром и Михајлом.

По завршетку свете Литургије приређен је домаћински ручак.

Како ваља и доликује, наставило се са славским расположењем до у касне поподневне сате.

Пошто су у својим црквама свете Литургије одслужили исвоје парохијске обавезе обавили, овом радосном народном саборовању придружило се и неколико околних свештеника.

Оквил је заиста специфична црквена заједница. Срби Оквила надалеко су чувени по свом гостољубљу и својој пецани у којој се овога дана окретало преко 20 јагњади.

Кад се дође на црквено имање, а у окриље малене цркве оквилске, има се утисак да се дошло у неко од српских далматинских села.Ови људи пресадили су атмосферу својих некадашњих окупљања око својих богомоља на ово парче српске земље у новоме свијету.

До најновијег таласа досељавања, који је у ову парохију избацио емигранте са свих простора бившњ Југославије, говорило се да Срби Иквила не могу међусобно да се жене и удају јер су сви са свима били у неком сродству и кумству. ”Највећи број Срба Оквила су из Далмације, из села: Турића и Полаче, и других из околине Книна, затим Врлике, Смоковића и Пољица код Задра.” (Шематизам Епархије канадске)

Парохија оквилска основана је прије 35 година. У то вријеме млад свештеник, о. Богдан Зјалић, исказао је на овом задатку своје обимно искуство у организацији црквених заједница широм Канаде. Под његовим вођством, а трудом и залагањем првака црквених и скоро свих српских кућа Оквила, 1983. године купљено је, на Дандас улици, имање површине преко 20 хектара.

Браћа Маглов: Душан и почивши Војислав, заједно са Драганом Пространом, Јовом Андићем и другим трудбеницима, покренули су питање градње мале црквице. Радове су започели а нису административне дозволе имали. Паралелно, цркву су градили и дозволе прибављали. Цркву је, 1993. године, осветио Епископ канадски Георгије.

Потом су Оквиљани саградили репрезентативну салу. Салу је, средином септембра 2001. године осветио Епископ канадски Георгије.

 Црквена заједница оквилска одавно је надрасла своју малу црквицу. Зато је покренута иницијатива за градњу нове, Србима Оквила примјерене, цркве. Урађени су идејни планови и они одсликавају тип цркве српске Далмације, одакле већина Оквиљана потичу.

ENGLISH VERSION