На позив професорског колегијума Руског Православног Теолошког Факултета при манастиру Св. Тројице у Џорданвилу, Њу Јорк, протосинђел Василије (Гавриловић), настојатељ Преображењске обитељи у Милтону, и јереј Јован Марјанац, парох садбурски, учествовали су на годишњем научном симпозијуму при овој установи вишег богословског образовања. Овогодишњи дводневни симпозијум молитвено је отворио Његово Блаженство Г.Г. Јона (Пафхаузен), умировљени првојерарх Православне Цркве у Америци, у присуству Митрополита Полтавског Г.Г. Филипа (Украјина), те архимадрита Луке (Мурианка), игумана Светотројицке обитељи и више десетина православних свештеника и монаха. Симпозијум је почео са радом у петак 9. октобра, а био је посвећен Светом Патријарху Московском Тихону, чија пурпурна горња мантија се чува у Џорданвилском манастиру. 

 
Више професора са познатих секуларних, али и православних, универзитета представило је своје научне радове на руском и енглеском језику тако да су биле представљене не само домаће США и Канада, већ и Русија, Бјелорусија, Ирска, Украјина и Ливан. Богати знањем и љубављу према христољубивом и мудром архипастиру 20. вијека, предавачи су детаљно описали вријеме у коме је живио Св. Тихон, те начине на које је он борио се са искушењима свога нелаког послушања. Преко стотину регистрованих учесника овога величанственога скупа помно је пратило ток мисли па је било лако препознати величину улоге коју је светитељ одиграо у организовању православног живља на овом континенту. 
 
Св. Тихон (1865-1925) рођен је у месту Клин у Псковској области, гдје је као син богобојажљивог проте похађао богословију. Дипломирао је на Петроградској Духовној Академији. Од 1898. до 1907. руководи са паством Северно-Америчке епархије и организује православне народе у такозване мисије. (На пример Сиријско-Арапска и Српска Духовна Мисија). Обновљењем Патријаршије бива биран за Патријарха московског и целе Русије на Великом Помесном Сабору 1917-1919. Свети Тихон је много пропатио од стране безбожне црвене револуције и са стрпљењем и Светим Духом одупирао је се руљи бољшевичкој. Прогоњен, болестан али чврст у вјери, умро је 23. марта. 1925. године. Московска Патријаршија га је причислила великим страстотрпцима и светитељима двадесетог вијека 9. октобра 1989. године. Његов светли спомен слави се 7. априла и 9. октобра по грегоријанском календару.
 
У неформалним моментима симпозијума било је времена за упознавање са историјом манастира Џорданвил, који је духовни горостас рускога народа у дијаспори. Гостољубиви домаћини нису штедили ни труда ни времена како би присутне угостили. Особито радује да тренутно три богослова из српских православних епархија студирају на Теолошком Факултету Свете Тројице при манастиру, тиме продужавајући вишедеценијску традицију образовања свештеничког кадра СПЦ за северноамерички континент. 
У суботу 10. октобра јереј Јован Марјанац служио је Божанствену Литургију са јеромонахом Анатолијем, сабратом ове свете обитељи. Окупљени око исте чаше, браћа православна Срби, Руси, Арапи, и Елени молитвено су потврдили да циљ Светога Патријарха Тихона да сви православни народи дишу као једна душа на овом континенту свакако није неостварљив и да морамо бити истрајни у проналажењу начина да се зближавамо и сарађујемо на опште спасење.