Група поклоника, нас 36, окупљена око хора цркве Светог Димитрија, пре 10 дана се вратила са незаборавног поклоничког путовања кроз Свету Земљу. Предвођени својим свештеником Јовицом Ћетковић и сјајним водичима, група је за 8 дана обишла све важније светиње Свете Земље. Том приликом поклоници су имали прилику да приме на себе благодат светих места и догађаја везаних за живот Господа Нашег Исуса Христа.

Према речима представника израелског министарства туризма ова група поклоника је до сад, највећа српска група  из Северне Америке која је икад посетила Свету Земљу. Тој групи се прилкључила и група поклоника из Србије, њих 23, предвођени игуманом манастира Ковиљ о. Исихијем и двојицом свештеника из Војводине.

Ова пракса спајања група из отаџбине и расејања се показала као посебно успешна и благословена. Током путовања, изродила су се многа нова пријатељства и познанства која ће остати као трајна успомена овог путовања. Оно што је за похвалу је чињеница да се током путовања није десила ни једна непредвиђена ситуација, да ни једна ружна реч није била изговорена. Једноставно осећао се дух невероватног заједништва, као да смо сви део једне велике хришћанске породице.

Наша група је уз молитву и благослов и са великим узбуђењем стигла у петак, 21. априла 2017. у 10 сати ујутро у Тел Авив. Група је на аеродрому топло дочекана од представника агенције Виа Јерусалим. Одмах по изласку са аеродрома, предвођени сјајним водичем Срђаном Ратковићем, упутили смо се за Јерусалим где нас је чекала група верника из Србије. По доласку у Јерусалим, након смештања у хотелу и краћег одмора, сви заједно, нас 59 поклоника кренули смо се стазама Христовим.

Прво место на које смо се упутили је била Маслинска гора са које се пружа прелеп
поглед на град Јерусалим. Посећујемо седиште Руске православне мисије у Светој Земљи манастир Вазнесења Господњег који нас све оставља без речи. На маслинској гори се налази и јеврејско гробље у коме се налазе гробнице старе по 30 векова. У њему се налазе и гробнице пророка Захарије и многих других личности описаних у Светом Писму Старог Завета. Посетили смо руски Манастир Марије Магдалине у Гетисманији у ком се чувају мошти Св. Јелисавете. Обишли смо Гетисмански врт у коме се Господ молио непосредно пред своје мученичко страдање.

Посебан утисак на све нас а посебно на женски део групе оставила је посета цркви Успења Пресвете Богородице у коме се налази Гроб Пресвете Богородице и чудотворна икона Јерусалимска Богородица, као и кивоти са моштима Светог Јоакима и Ане и Праведног Јосифа. Осећај благодарности и захвалности Богу за могућност да будемо на оваквом светом месту се видео у  сузним очима готово свих поклоника.

Одатле смо се упутили ка цркви светог Архиђакона Стефана која је саграђена на месту Стефановог страдања. На путу према тој цркви, доживели смо парадокс религиозног живота у Јерусалиму. Наиме док се наша група кретала ка цркви Светог Архиђакона Стефана са десна стране из правца Алакса џамије према нама се кратала група од око 100  муслимана док је из правца цркве Светог Стефана пристизао аутобус пун традиционаних јевреја. Изгледа невероватно, али истинито да се на тако малом подручју сусрећу толико различите весрке групе и да при том свака група има суштинске везе управо са тим местом. По речима Његове светости патријарха Јеусалимског Г. Теофила, у Јерусалиму нема атеиста. Људи без вере и идентитета немају шта да траже у Јерусалиму.

Посетом цркви Св. Стефана завршен је програм првог дана поклоничког путовања.

У суботу, рано ујутро упутили смо се према Старом Граду Јерусалиму. У непосредној близини хотела обишли смо непозанту гробницу из Христовог времена. По важности, ова гробница нема велики значај али је за нас била интересантна јер нам показује како је изгледала оригинална Христова гробница.

Са тог места смо се упутили ка храму Христовог Васкрсења. На улазу у храм затекли смо неколико стотина поклоника који су се спремали да уђу у храм. Најпре се сусрећемо са местом где је Господ положен и помазан након  распећа. То је у суштини камена плоча из које свакодневно излази свето миро. Обилазимо место бичевања Христа и јерменску хришћанску капелу у храму.  Због превелике гужве, поклоњење гробу Господњем и месту распећа остављамо за ноћни долазак у храм и упућујемо се у даљи обилазак светих места. Посећујемо, руску цркву Св. Александра Невског, Сионску гору и Горњу собу где је обављена Тајна Вечера, тј место где је Господ установио евхаристију. Обилазимо јеврејску четврт и римски Кардо и видели смо остатке Иродовог храма и западни зид ( зид плача) иза којег су, унутар темеља јудејског храма подигнуте две велике исламске џамије. Прелазимо у муслиманску четврт и одлазимо до места где се налазе тамнице где су били утамничени Христос и разбојник Варава. Затим посећујемо католички храм Дормицио, храм Престављења Пресвете Богородице где је некад био преторијум , односно место Пилатовог владовања где се одлучивало о Христовој судбини. Након тога обилазимо Бању Витезду и католичку цркву рођења Пресвете Богородице која је саграђена на месту где се налазила  кућа у којој је рођена пресвета Богородица.

Одатле, улицом Долороса, познатијој као улица старадања Христовог идемо стопама Христовим према Голготи. У подножју саме Голготе, где је саграћен православни храм, налази се и скромни етиопски манастир са две црквице које смо такође посетили.  Одатле, одлазимо на кратки одмор у хотел како би се припремили за поноћну јутарњу службу и Свету Литургију.

Пола сата пре поноћи, по мраку, група хришћана је у тишини и молитви, кренула ка храму васкрсења Христовог. Одмах по уласку у стари град Јерусалим, сви смо осетили да ће ноћ пред нама бити нешто посебно. Са свих страна, кроз осветљене улице, стицали су се свештеници, монаси, монахиње и други православни верници ка храму Васкрсења. У поноћ, уз звуке клепала, почело је јутарње Богослужење. За време трајања Јутарње службе наши верници су стајали у реду за улазак у гроб Господњи. По сведочанству већине поклоника, тренутак уласка у гроб Христов је један од најјачих осећаја који смо икад у животу доживели и који се не може речима описати.

Око два сата ујутро, огласила су се звона за почетак литургије. Нас око 20 свештеника је служило Свету Литургију на Голготи, на часном престолу изграђеном на месту где је био забоден Христов крст и где је капала крв Господња. Сви наши поклоници су осетили посебан благослов овог тренутка, укључујући и двоје мале деце и четири старије жене од 80 година који су целу службу престајали. На крају су се сви наши поклоници и причестили Телом и Крвљу Господњом и понели са овог светог места велики осећај благодарности. Око четири сата ујутро, отишли смо на починак.

У недељу ујутро, након краћег сна, упутили смо се ка Јорданској пустињи. Са 900 метара надморске висине на којој се налази град Јерусалим у року од пола сата спустили смо се на 400 метара испод нивоа мора на најнижу тачку замаљске кугле, на обалу Мртвог Мора. Мртво море је познато по лековитом својству блата и воде па су многи наши поклоници, поготово они са здравственим проблемима, искористили ту прилику и окупали се у мору.

Са Мртвог Мора, одлазимо у прелепи манастир Светог Герасима у пустињској оази. Након краћег задржавања, одлазимо на реку Јордан на место где је Св. Јован крстио Христа. Ту су многи поклоници искористили прилику и ушли у свету реку како би симболично преузели на себе благослов овог светог места и догађаја Божијег јављања који се на њему десио.Након тога обилазимо гору 40-одневног кушања Христа и потом одлазимо у Галилеју у град Тиберију на одмор.

Сутрадан ујутро, упутили смо се у Христов град Назарет где смо посетили једну од најстарихих хришћанских катакомби. У седишту Назаретске Митрополије, примио нас је и благословио митрополит Назаретски Г. Киријак. Након посете митрополиту, отишли смо у храм Благосвести, саграђеном на извору где је архангел Гаврило јавио благу вест Марији. Посебан догађај за све нас је било венчање двоје поклоника из Виндзора, и обред који су служили српски свештеници и старешина благовештенског храма. Наш хор је овде добиоприлику да песмом узвелича Господа тако да је служба венчања, иначе служена комбиновано на српском и арапском језику, код свих нас изазвала посебна осећања. Из Назарета се упућујемо према Кани Галилејској где смо посетили цркву Св. Ђорђа на месту првог Христовог чуда претвања воде у вино на свадби. Обилазимо разноврсне православне сувенирнице где нас домаћини часте чувеним галијеским вином. Одатле се враћамо у Тиберију на починак.

Сутрадан ујутро, пењемо се на Св. Гору Тавор где посећујемо руски Манастир Преображења који је подигнут на мјесту гдје се Господ Исус Христос преобразио пред својим ученицима Петром, Јаковом и Јованом. Затим, обилазимо цркву Светих Апостола крај Галилејског језера, град Капернаум и Белу Синагогу и октагоналну цркву Светог Апостола Петра. Суочавамо се са истинитим и великим догађајима из Дела Апостолских и мјестима у коме су стваране прве хришћанске заједнице. Ходимо стопама Христовим и обилазимо Табху, цркву где је Господ умножио хлебове и рибу и нахранио пет хиљада људи . Одмарамо се на Гори Блаженства и слушамо читање из Јеванђеља по Матеју Христових беседа о блаженствима изречених на овој светој гори.

Одатле се упућујемо на дужу вожњу према Тел Авиву. Пролазак кроз Тел Авив нам показује и другу страну Свете Земље где се попут наших канадских градова, у небо протежу велике куле и где је живот људи сличан животу људи западне цивилизације.

У предвечерњим сатима стижемо у Лиду на поклоњење гробу св. Великомученика Георгија. Сусрет са његовим мироточивим  гробом уздиже нас изнад земљских брига. Као пчеле што слећу на цвет, тако су се и наши верници окупили око гроба Светог Георгија и са њега свако од нас, покупио по кап светог мира које чудотворо уздиже човека ка Богу. Осећај присуства живог свеца оставља на све нас најснажнији утисак. У наставку обилазимо родно место Светог Јована Крститеља и предивни руски манастир посвећен рођењу Св. Јована. Након тога одлазимо у Витлејем на одмор и починак.

Рано ујутро, крећемо брдовитим и уским улицама Витлејема на Св. Литургију , у цркву Христовог Рођења Господњег са два олтара. Величанствена литургија служи се у пећини рођења на грчком, арапском, руском и српском језику. Наши свештеници поново служе са православном браћом а испод олтара звезда од мрамора и сребра коју сви верни радосно и са великом побожношћу целивају. Сви наши ходочасници су имали јединствену прилику да целу литругију проведу у пећини рођења Христовог и да се још једном причесте телом и крвљу Господњом. Након литругије, поново одлазимо у Јерусалим на пријем код Његове Светости патријарха Јерусалимског Г. Теофила. Патријарх нас је све поздравио прелепом беседом и благословио , свештенике са седефним напрсним крстовима а остале ходочаснике иконама а затим је уследило заједничко фоторграфисање са Његовом Светошћу. На пријему код патријарха је била и група православних срба из Шведске тако да нас је укупно било преко 130 православних срба. На изласку из патријаршије сви наши поклоници су добили  ходочасничке грамате. Након слободног обиласка старог Јерусалима, вратили смо се у хотел на одмор и починак.

Последњи дан нашег путовања, поранили смо и кренули у Јорданску пустињу. Одлазимо у један од најлепших манастира светитеља Св. Саве Освећеног који се налази у срцу јудејске пустиње а сам манастир је права духовна оаза уз коју тече поток Кедрон. У време Св. Саве, оснивача манастира било је и по пет хиљада монаха у манастиру.
Мушки део групе одлази у манастир на поклоњење и целивање моштију овог једног од
највећих светитеља православља, а женски део остаје у пиргу манастира и слуша о
историји манастира од одређеног монаха који је сестрама на поклон даривао иконе Св.
Саве Освећеног и ватице натопљене светим уљем божанског мириса. Након манастира Св. Саве обилазимо манастир Св. Теодосија и потом одлазимо у Јорданску долину где посећујемо манастир Светог Георгија Хозевита. Спуштање низ литице кањона стазом од 2,5 километра за све нас представља посебан догађај. Величанствени манастир у стени са моштима Светог Георгија Хозевита код свих нас изазива посебан осећај захвалности што смо православни хришћани и што нас је Бог удостјио да у једном тренутку осетимо сву снагу наше прелепе вере. По повратку у Витлејем посетили смо пећину Лазара којег је Христос васкрсао и видели кућу у којој су живели Лазар, Марија и Марта које је Господ много волео као пријатеље. За крај нашег поклоничког путовања, посетили смо и цркву Светог Николе у Витлејему саграћену на кући у којој је 10 година живео Свети Никола.

По повратку у хотел, уследила је вечера и вечерње дружење уз песму, загрљаје и лепе жеље поводом растанка групе срба из отаџбине и групе из Канаде који су сви заједно 7 дана живели као једна велика хришћанска породица.

Сутрадан, тј у петак, 28 априла, кренули смо својим кућама.

Једно је сигурно, а то је да смо се сви вратили из Свете Земље са осећајем огромне захвалности Богу што нас је удостио овако великог дара. Такође, чињница је да наш живот више не може бити исти, јер ћемо убудуће сваки хришћански празник, сваку хришћанску норму или било који хришћански догаћај посматрати кроз призму овог нашег поклоничког путовања.

Протојереј
Јовица Ћетковић