У недељу о Блудном сину, Саборни храм Епархије канадске Светог оца Николаја у Хамилтону доживио је несвакидашњу радост. Верници трију ЦШО, Цркве Св. оца Николе (Бартон улица), Св. великомученика Георгија (Нијагара Фалс) и Саборног храма Св. оца Николаја из Хамилтона организовали су се и окупили у Саборном храму Св. оца Николаја да дочекају двојицу својих Првојерараха. Његово Преосвештенство Епископа канадског Г. др Митрофана и Епископа рашко-призренског Г. Теодосија. Ово весеље како и доликује започело је служењем Свете Литургије. Предвођени владикама Г. Митрофаном и Г. Теодосијем, узнели смо молитве Господу Богу, дародавцу свих добара за здравље и спасење васцелог рода српског, а посебно на многострадалном, напаћеном и распетом нашем Косову и Метохији. Поред двојице Епископâ служили су архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац који је у пратњи владике Теодосија, свештеници о. Војислав Павловић, о. Ђуро Самац, о. Јован Марјанац, о. Радован Кодић и ђакон Александар Митровић. У својој беседи, владика Г. Митрофан указао је на пручу о Блудном сину:  „једно потресно, а сигурно и веома упечатљиво јеванђеље. Сви смо ми на овај или онај начин заблудела деца  Божија. Сви ми грешимо, најпре према самима себи, према ближњима својима, а свакако и према Богу. Али је важно, драга браћо и сестре, да се и покајемо, да се освестимо, као што се освестио овај заблудели син и са сузама покајања пришао своме оцу молећи га за опроштај.“ Након свете службе свештенство и верници предвођени својим епископима прешли су у црквену салу где су верне сестре три Кола Српских Сестара припремиле свечани банкет. Речи захвалности и добродошлице упутио је владика Г. Митрофан епископу Г. Теодосију, зажелевши му да се осећа као свој међу својима. У своме обраћању окупљеним верницима владика Г. Теодосије изнео је потресна сведочења о животу нашег верног српског народа на Косову и Метохији. „Иако је живот тежак, истако је владика Г. Теодосије, Ми смо благословени, ми смо поносни, ми се осећамо привилеговни, јер живимо и Богу се молимо на најсветијој српској земљи, на нашем Косову и Метохији.  Пре неколико година започели смо пројекат народних кухиња, нисмо ни сами знали како то све најбоље организовати, али смо се водили оном народном да је благословеније давати него примати. Пројекат народних кухиња је заживео и данас се свакодневно припрема око 2,500 оброка за најугроженије чланове наше заједнице. Наши свешгтеници служе у светим храмовима, неки од њих су остали без своје пастве, али молитва није утихнула. Наши манастири на Косову и Метохији су живи са својим братством и сестринством. И када све стане и посустане ми се уздамо у Господа Бога који нас никада није оставио. Ми нећемо и не можемо напустити Косово и Метохију јер ни Свети краљ, мученик Стефан Дечански није напустио своје Високе Дечане. На Косову и Метохији су бројне мошти наших светитеља, наших мученика и мученица, наших предака. То је срце и душа Србије.“ Поздрављен бурним аплаузима и овацијама владика Теодосије је износио своју беседу. Након тога на молбу владике Теодосија верницима се обратио архимандрит Иларион који је отпевао једну песму академика Матије Бећковића. Зажелели смо нашим драгим госитима срећан пут, уз молитве владики Г. Теодосију да пренесе искрене поздраве верног народа из Хамилтона и Нијагаре Фалс, својим епархиотима, браћи и сестрама на нашем Косову и Метохији, да знају да су у нашим молитвма да им Господ Бог да снаге да издрже искушења која их сустижу. Протојереј Ђуро Самац