„Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.” (Мк. 10, 14)

пише: презвитер Душко Марковић

Постоје места на којима човек јасније види Бога. Не зато што је Бог тамо присутнији него на другом месту, већ зато што су људска срца отворенија да Га приме.
 
„Holy Transfiguration Camp” једно је од таквих места.
 
Три недеље манастир Светог Преображења у Милтону није био само простор у коме су се одржавала предавања, радионице или спортске активности. Он је постао један мали град дечје радости, молитве, песме и живота. Манастирска тишина ових дана ни случајно није била нарушена, била је благословено место испуњено дечјим смехом, песмом и радошћу, од раног јутра до вечерњих часова. Неко је учио да поје Богу, неко први пут читао молитву наглас, неко постављао питања која умеју да поставе само деца, а неко је једноставно откривао да Црква није место у које се долази зато што мораш, него место коме желиш да се враћаш.
 
И можда је управо то највећи успех овог кампа.
 
Ове године тема кампа била је Света Литургија. Претходних година говорили смо о многим темама – о историји наше Цркве, светитељима, Господу Исусу Христу, Пресветој Богородици, Светим Тајнама и још много чему. И о свему томе наставићемо да говоримо и у годинама које долазе. Али ако дете не заволи Свету Литургију, ако не осети да је она живи сусрет са Христом, онда смо пропустили оно што је најважније. Литургија наравно није само један час веронауке који треба научити, нити обичај који чувамо само зато што су га чували наши преци. Она је срце Цркве и срце хришћанског живота. На њој човек учи шта значи приносити себе Богу, шта значи живети за другога, благодарити и праштати. На њој се сусрећемо са Христом који нам се дарује у Светој Тајни Причешћа. Зато нам је било важно да деца не запамте само редослед богослужења или називе појединих делова Литургије, већ да осете зашто се недеља не може замислити без Литургије и зашто је она извор из кога се напаја читав наш духовни живот. Јер ако дете заволи Свету Литургију, заволеће и Цркву. А ако заволи Цркву, увек ће знати где је његов духовни дом.
 
Док сам ових дана посматрао децу, често су ми се враћале слике са првих кампова. Сећао сам се малих дечака и девојчица који су стидљиво долазили држећи родитеље за руку, несигурно разгледали манастирску порту и опрезно упознавали нове другаре. Данас су то високи момци и девојке, средњошколци и студенти који више не траже да их неко води за руку. Данас они помажу млађима, бодре их, разговарају са њима, певају заједно са њима и својим примером показују како се живи живот Цркве. Надовезујући се на беседу Вископреосвећеног митрополита Митрофана изговорену на Светој Литургији, а обраћајући се свој деци, пред нашим очима стасали су млади људи који ће сутра бити носиоци живота наших парохија, учитељи у недељним школама, појци, чланови црквених одбора, можда и свештеници, али пре свега православни хришћани који ће своју веру пренети својој деци.
 
Зато више не можемо говорити да су они будућност наше Цркве. Будућност се тек очекује. Они су већ садашњост. Они данас својим присуством, својом молитвом, својим појањем, својим питањима и својом жељом да служе показују да семе које је посејано пре неколико година доноси плодове. А за нас који смо имали благослов да будемо уз њих, нема веће радости од те да видимо како деца полако одрастају у зреле људе, не удаљавајући се од Цркве, него све дубље пуштајући корене у њој.
 
Управо зато, док гледамо плодове овога рада, осећамо дубоку потребу да кажемо једно искрено хвала свима који су себе уградили у ову свету мисију.
 
Пре свега, благодаримо нашем Високопреосвећеном Митрополиту канадском Господину др Митрофану, чијим благословом, тихим топлим молитвама и очинском бригом „Holy Transfiguration Camp” већ годинама расте и развија се.
 
Благодаримо свештенству, организаторима, учитељима, предавачима, васпитачима, волонтерима, медицинском особљу, члановима кухиње и свима онима који су своје време, знање, снагу и љубав несебично даривали нашој деци. Многи од њих узели су дане годишњег одмора, оставили своје породице и свакодневне обавезе како би били овде. То је жртва која се не може измерити бројем сати, јер је принесена из љубави.
 
Посебну захвалност упућујемо родитељима који су нам указали поверење и поверили нам оно најдрагоценије што имају – своју децу. Без тог поверења, ниједан камп не би имао смисла.
 
Од срца благодаримо и нашим добротворима, спонзорима и пријатељима кампа, који су препознали значај овог дела и помогли да оно из године у годину расте. Њихова подршка није само материјална; она је сведочанство да препознају колико је важно улагати у децу и у будућност наше Цркве.
 
На крају, али никако најмање важно, благодаримо свима онима који су нас ових дана носили у својим молитвама. Црква одувек зна да ниједно добро дело није плод само људског труда. Оно се рађа тамо где се труд сусретне са Божијим благословом. Зато верујемо да је свака молитва узнесена за овај камп била невидљива снага која нас је укрепљивала у сваком дану, у сваком изазову и у сваком сусрету са овим анђеоским душама.
 
Током сваке од три недеље кампа у четврак је служена Света Литургија. Оно о чему су деца слушала на предавањима и радионицама, имала су прилику да доживе и проживе учествујући у литургијском сабрању, узносећи заједничке молитве и приступајући Светој Тајни Причешћа, и тако је тема овогодишњег кампа постала не само предмет учења, већ и живо искуство Цркве.
 
Овогодишњи камп трајао је три недеље и окупио више од 400 кампера, уз несебичну помоћ преко 150 волонтера који су својим трудом, љубављу и пожртвованошћу омогућили да сваки дан протекне у духу заједништва и радости. Прва недеља била је намењена деци из Хамилтона и Нијагаре, друга деци из Торонта, Мисисаге, Оквила, Киченера, Лондона и околних парохија, док је трећа недеља окупила средњошколце из читаве наше Епархије. Све време деца су била окружена очинском љубављу, молитвама и будном бригом нашег Високопреосвећеног Митрополита канадског Господина др Митрофана, чији благослов и старање остају темељ и надахнуће овог благословеног дела.
 
Како камп из године у годину расте, тако расту и наше одговорности. Сваке године све је више деце, све више потреба и све већи изазови који су пред нама. Зато нам је и убудуће потребна подршка читаве наше заједнице – свештенства, родитеља, добротвора, волонтера и свих људи добре воље који препознају значај овог дела. Јер „Holy Transfiguration Camp” није само један летњи камп. Он је мисија Цркве. Он је место на коме се сеје семе вере, гради заједница и улаже у поколења која ће, ако Бог да, наставити да сведоче Христа у времену које долази. Са вером у Божији благослов и том заједничком подршком, радујемо се новим сусретима и новим генерацијама деце које ће и наредних година свој духовни дом проналазити у Цркви.

Фотографије са овогодишњег кампа можете погледати ОВДЕ.