Литургијска радост у виндзорској Грачаници

пише: презвитер Милорад Делић

У недељу, 24. августа, храм Успења Пресвете Богородице у Виндзору био је испуњен светлошћу и радошћу, јер се верни народ сабрао око свог духовног средишта да прослави храмовну славу. Као што су се апостоли некада окупили око Пресвете Богородице у часу Њеног Успења, тако се и наш верни народ, прослављајући празник, сабрао у храму посвећеном овом светом догађају око свога Архијереја – Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа торонтског и Митрополита канадског г. Митрофана, који је началствовао Евхаристијским сабрањем.

Митрополиту су саслуживали: крстоносни протопрезвитер Мирољуб Тодоровић, протопрезвитер Јован Марјанац, презвитери Марко Димић, Брајан Пејн и Милорад Делић, као и ђакон Петар Марјановић.

Свака прозба и свака молитва изливала се као мирисни кад са усана хора и народа који су једнодушно одговарали, сведочећи оним речима које у Литургији стоје у самом срцу нашег исповедања: „Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали…”

Храм је био испуњен благочестивим народом и младом децом, а нарочито је радост била велика што су многи, предвођени најмлађима, приступили Светој Чаши. Тај тренутак је и сам Митрополит у свом обраћању истакао као најдубљи извор радости – да је храм био пун и да је велика већина народа, посебно деце, примила Тело и Крв Христову. Заиста, у томе се огледа права слава и највећа победа – када народ Божији живи од Евхаристије и у њој налази свој идентитет.

По завршетку Литургије освећени су славски дарови, а потом је, у знаку радости, обављен и трократни опход око храма. На послетку Евхаристијског сабрања, присутнима се обратио протопрезвитер Јован Марјанац пригодном беседом на јеванђелско зачало.

У име целе заједнице и у своје лично име, презвитер Милорад Делић захвалио се Митрополиту, браћи свештеницима и сабраном народу на увеличавању прославе. Јер, „гле шта је добро и што је красно, него да браћа живе заједно”.

На трпези љубави у Српском центру, око Његовог Високопреосвештенства Архиепископа торонтског и Митрополита канадског г. Митрофана, сабрали су се сви – не само парохијани, него и свештеници других православних јурисдикција у Виндзору, што је још једном показало да смо у Христу сви једно:

• крстоносни протопрезвитер Мирољуб Тодоровић, привремени администратор парохије при храму Светог Димитрија у Виндзору (СПЦ),
• протопрезвитер Јован Марјанац, секретар Митрополије канадске и парох при храму Свете Тројице у Кичинеру (СПЦ),
• презвитер Марко Димић, парох при храму Свете Петке у Лејкшору (СПЦ),
• протосинђел Корнелије Адраско, храм Светог Георгија, Румунска православна црква,
• протопрезвитер Николај Кодреа, храм Светога Духа, Румунска православна црква,
• презвитер Емил Атанасов, храм Светог Николе, Македонска православна црква,
• презвитер Серафим Торес, храм Светог Игњатија, Антиохијска православна црква,
• презвитер Душко Марковић, парох при храму Светог Саве у Лондону (СПЦ),
• презвитер Џон Ајуб, храм Светог Јована Богослова (Православна црква у Америци),
• презвитер Брајан Пејн, администратор парохије при храму Светих апостола Петра и Павла у Садберију (СПЦ),
• презвитер Милорад Делић, парох грачанички (СПЦ),
• ђакон Петар Марјановић, секретар Митрополије канадске (СПЦ),
• ђакон Срђан Мишковић, храм Светог Јована Богослова (Православна црква у Америци).

Кумови славе били су Сид и Ен Дубе (Sid and Anne Dubé), који су са љубављу понели част и обавезу да буду домаћини празничног сабрања.

Председник Црквеног одбора, г. Горан Тодоровић, предводио је програм на ручку, где су представљени пројекти и планови за будућност наше заједнице.

Као сведочанство да Грачаница није само храм од камена, већ живи организам, сваке године се уручују дипломе полазницима који заврше нашу црквену школу, као и стипендије будућим студентима који испуне предвиђене критеријуме. Ове године стипендију је добила Мила Јелић, као подстрек да и у свом образовању остане везана за своју Цркву и народ.

Његово Високопреосвештенство уручио је и грамате следећим заслужним члановима наше заједнице као знак благодарности за њихов дугогодишњи труд и љубав према светињи: Груја Лала Стеванов, Ен Дубе, Петар Ћук, Дара Гидак, Анђелка Ламар и Нада Трамбле.

Цела прослава била је истински иконични одраз Цркве – заједнице у којој су сви једно у Христу, у којој љубав постаје мерило сваког подвига и у којој Света Чаша остаје извор и врхунац живота.