Црква Светог Саве у Торонту

Црква Светог Саве у Торонту
Адреса: 203 River Street, Toronto ON, M5A 3P9
Телефон: 416-944-3297
Веб-страница: www.svetisavatoronto.org
Имејл: posta@svetisavatoronto.org
протојереј Јовица Ћетковић
Парохија: Четврта торонтска парохија
Телефон: 647-703-1113
Имејл: svestenikjovica@gmail.com
Прота Јовица Ћетковић рођен је 29. јуна 1979. године у Сремској Митровици од оца Косте и мајке Јелице, рођене Вујић. Живео је и одрастао у селу Гргуревци, покрај Сремске Митровице. Основну школу је завршио 1994. године након које уписује Богословску школу на Цетињу. Богословију је завршио одличним успехом 1999. године. Одмах након завршене Богословије, одлуком блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, бива постављен за секретара стручне службе Митрополије црногорско-приморске. Упоредо уписује и завршава Богословски факултет у Београду. Од септембра 2003. до маја 2004. године је био на редовном служењу војног рока, на Бањици у Београду. Дана 3. октобра 2004. године, ступио је у брак са Јеленом рођ. Кезовић са којојм има две ћерке, Јану и Христину. На Томиндан, 2004. године, рукоположен је од стране митрополита Амфилохија у чин ђакона у Саборној цркви у Рисну. На празник Ваведења пресвете Богородице, 2004. године, рукоположен је у чин свештеника у Цркви Светог Николе у Котору. Постављен је за пароха Треће подгоричке парохије, 15. децембра 2004. године. На празник Младенаца 22. марта 2012. године, митрополит Амфилохије га је унапредио у протојерејски чин у Храму Светог Ђорђа и 42 Момишићка новомученика у Подгорици. За време његовог службовања у Подгорици, пронађене су, и положене у кивот, мошти двојице свештеника и 40 ђака, новомученика момишићких. Отац Јовица је припремио све неопходне радње за потребе канонизације новомученика момишићких. Са својим парохијанима обновио је и фрескописао храм и саградио православну дечију школу у порти цркве. Последњих годину дана свог службовања у Црној Гори, управљао је канцеларијом верско-туристичке агенције Митрополије црногорско-приморске „Одигитрија” у Подгорици. У августу 2012. године прелази у свезу клира Епархије канадске. Епископ канадски Георгије га поставља за пароха у Виндзору и настојатеља храма Светог Великомученика Димитрија. За време његове службе у Виндзору, обновљене су просторије Српске школе, проширена и уређена порта цркве и административно уређен рад Црквеношколске општине. Говори српски и енглески језик. У слободно време се бави писањем, графичким дизајном и видео продукцијом. У Цркви Светог Саве у Торонту служи од фебруара 2025. године.
Историјат цркве
Било је Срба у Торонту још пре Првог светског рата, као шту су Божидар М. Марковић који је дошао у Канаду 1912. године или његова жена Милица (рођ. Трумић) која је дошла као дете од дванаест година, 1914. године. Мали број Срба који се налазио у Торонту пре 1940. године сматрао је свој боравак привременим: за коју годину па ће се вратити у своју вољену отаџбину, да проживе преостале године живота. Међутим, Други светски рат покварио је тај сан. Године 1948. староседеоци и пристигли новодошли чланови постојећих организација: Друштва српског народног савеза „Плави Јадран” (основаног 1927), огранка „Карађорђе” Српске народне одбране (1942) и Кола српских сестара „Краљица Александра” (1941) састали су се у Хотелу „Алпајн” 3. октобра 1948. и почели рад на подизању Српског дома који ће, неко време, служити и за одржавање богослужења. У том циљу организован је Одбор Српског дома и цркве. У тај одбор су изабрани: председник Божидар М. Марковић (који је после изабран и за првог председника црквено-школске општине и остао на тој дужности до његове смрти 1970. године), потпредседник Васа Воларов, секретар Александар Анђелић, благајник Петар Каралејић и чланови управе: Стеван Ћук, Михаило Дучић, Марина Селак, Јелка Адамов и Мара Шустран (Киурски). Са великим потешкоћама, чланови Српског дома и цркве успели су да купе земљиште, на раскрсници улица Џерард и Ривер, за подизање Српског дома и цркве. Имање је купљено за $5,000 од града Торонта. У готову је одмах положено $2,500 па је имање 24. августа 1950. регистровано на име „Serbian Home and Church in Toronto” (Српски дом и црква у Торонту).
Kада је имање на углу Ривер и Џерард купљено 1950. године, управа Српског дома и цркве била је следећа: председник Божидар М. Марковић, потпредседник Васа Воларов, секретар Александар Анђелић, благајник Петар Каралејић и чланови управе: Стеван Ћук, Никола Баста, Марина Селак, Мара Шустран и Јелка Адамов. У Надзорни одбор изабрани су: преседник Саво Ковачевић и чланови Лука Мицић и Душан Нешић. Грађевински одбор сачињавали су Никола Миклошев, Павле Ивановић, Никола Мркобрада и Драган Вуловић. У то време није се могло добити позајмице од банке за градњу цркве и дома док се не изабере „Board of Trustees” чији су чланови гарантовали да ће се дугови за имање и градњу платити. Гаранти Српског дома и цркве били су: Божидар М. Марковић, Петар Каралејић, Васа Воларов, Никола Мркобрада и Стеван Ћук.
Владика Николај (Велимировић) приликом освећења Српског дома при цркви
Године 1951. Н.В. Краљ Петар II примио се покровитељства Друштва за подизање Српског дома и цркве у Торонту. Изградња цркве и дома, на углу улица Ривер и Џерард, почела је 10. јуна 1953. године. Камен-темељац је осветио надлежни епископ америчко-канадски Дионисије (Миливојевић) дана 22. августа 1953. године. Архитекта дома и цркве био је Петар Пера Поповић, а грађевински контрактор Велимир Веља Реља. Српски дом у Торонту отворен је Светосавском прославом 30. јануара 1954. године. Коло српских сестара „Краљица Александра” приредило је по први пут, на Лазареву Суботу 9. априла 1954. године, Врбицу за Српчад у Торонту. На Васкрс 25. априла 1954. године први пут се одржава српска православна служба у Српском дому. Српски дом у Торонту осветио је владика др Николај (Велимировић) 3. септембра 1954. године а свети владика је и преноћио у цркви. По завршетку службе био је молебан за здравље и спасење ухапшеног и, на правди Бога, осуђеног митрополита црногорско-приморског Арсенија. Служба је завршена многољетствијем краљици Јелисавети II и краљу Петру II.
Црква Светог Саве у Торонту освећена је 22. маја 1955. године. Обред освећења обавили су надлежни епископ америчко-канадски Дионисије, прота Миодраг Ђурић из Лакаване, о. Јустиниан Илкић из Монтреала, о. Никола Стојсављевић из Нијагара Фалса, о. Алексије Шевченко из Торонта и о. Бранко Шкаљац из Мејсонтауна. Хор „Свети Ђорђе” из Нијагара Фалса је одговарао при служби. Кум је био дугогодишњи црквени благајник Петар Каралејић, а кума госпођа Ленка Лалић из Монтреала. Отварању цркве присуствовала је и руска кнегиња Олга Александровна која је храму поклонила икону светог Александра Невског. Задужбинари српског дома и цркве били су Божидар М. Марковић и његова жена Милица, а велики добротвори Мата и Ленка Лалић. Наредне године освећен је црквени иконостас – рад Симе Темовског. Српска недељна школа основана је при Цркви Светог Саве 1956. године. Лист парохије „Гласник” почео је са излажењем 27. септембра 1964. године. Чланови уређивачког одбора били су о. Никола Стојсављевић и још пет чланова. Иако у почетку скромног обима и изгледа, „Гласник” је ускоро почео да обележава најважније догађаје у животу парохије. У цркви се налази слика „Свети Сава благосиља Српчад”, рад сликарке Душке Арежине и верна копија оригиналне слике Уроша Предића из 1921. године. Слика је откривена и освештана 4. маја 1975. године.
Црква Светог Саве и Храм Сабора српских светитеља у Мисисаги су чиниле једну црквено-школску општину све до осамостаљења 2023. године. Те исте, 2023. године, рађена је реконструкција бочне фасаде цркве. У цркви је априла 2024. године постављен Христов гроб који је испоручен из Србије у комадима и састављен у самој цркви. У децембру 2024. постављен је новоизграђени полијелеј у наосу цркве. У цркви се чува и део моштију Момишићких мученика од марта 2025. године.
Црквене установе
При цркви је, од свог оснивања све до 2. децембра 2002. године, деловало и Коло српских сестара „Краљица Александра”. Тада су, на својој годишњој скупштини, сестре Кола сестара једногласно одлучиле да сву своју активност пренесу у новосаграђени Храм Сабора српских светитеља и Српски центар у Мисисаги. На скупштини одржаној 2. марта 2003. године у сали Цркве Светог Саве, основано је ново Коло српских сестара са новим именом и сестринском славом – Свете жене мироносице. При цркви делују и хор „Кир Стефан Србин” као и библиотека „Миливоје Петковић”.
Посете
Светој литургији у цркви присуствовали су 1959. године краљ Петар II Карађорђевић, бугарски принц Симеон и његова сестра принцеза Марија Лујза (унуци краљице Јелене Петровић-Његош), 1961. године кнез Михаило Петровић-Његош као и принц Томислав Карађорђевић и његова тадашња супруга принцеза Маргарита 1966. године. Престолонаследник Александар, принцеза Катарина и принцеза Јелисавета присуствовали су Светој литургији у цркви 1992. године.
Свету архијерејску литургију у цркви служио је епископ канадски Митрофан уз саслужење епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила о Недељи православља, 5. марта 2023. године, након чега је уприличена пригодна свечаност.
Храм је посетио патријарх српски у три наврата: патријарх Иринеј у јуну 2015. године и фебруару 2016. године и патријарх Порфирије у октобру 2024. године. Патријарху Порфирију саслуживали су митрополит средњезападноамерички Лонгин, митрополит канадски Митрофан, епископ источноамерички Иринеј, епископ јенопољски Никон и умировљени епископ канадски Георгије.
Свештеници
Стални свештеници при Цркви Светог Саве у Торонту били су: о. Алексије Алексеј Шевченко (1954–1963), о. Симеон Гроздановић (1963–1964), о. Никола Стојсављевић (1964–1972), о. Симеон Гроздановић (1972–1973), о. Милоје Раичевић (1973–1975), о. Жарко Митровић (1975–1980), о. Михајло Додер (1980–1999), о. Василије Томић (1987–2010), о. Љубомир Рајић (1999–2010), о. Милутин Вељко (2010–2017) и о. Милош Пурић (2010–2017), о. Милован Средојевић (2017–2021), о. Владимир Вранић (2018), о. Дејан Обрадовић (2018–2019), о. Првослав Пурић (2019–2025), о. Драго Кнежевић (2021–2025) и о. Јовица Ћетковић (2025–данас).