Црква Светог Арсенија Сремца у Витбију

Црква Светог Арсенија Сремца

Адреса: 508 Byron Street South, Whitby, ON

Телефон: 905 668 2676

Веб-страница: www.starsenijesremac.com

Свештеник: протојереј Милош Пурић

Имејл: miskopurke@yahoo.com

Број телефона: 647 978-0405; кућа: 416 261-5249

Прота Милош рођен је 4. маја 1980. године у Новој Вароши, у радничкој породици од оца Милојка и мајке Милице рођ. Мариновић. Основну школу завршио је у родном месту 1995. године након које, благословом епископа канадског г. Георгија, уписује Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу коју завршава 2000. године. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду, 2005. године. Октобра исте године ступа у свету тајну брака са Наташом рођ. Стојић. Епископ канадски Георгије га рукополаже у ђаконски чин 18. децембра 2005. године у Цркви Светог Николаја Мирликијског у Хамилтону а три месеца касније, 12. марта 2006. године, га рукополаже у свештенички чин у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги. Од 1. априла 2006. до 1. септембра 2010. године службовао је у Ванкуверу при Цркви Светог Саве. Од 1. септембра 2010. године године служио је у Торонту при Цркви Светог Саве као парох четврти торонтски. У Торонту је служио до 1. јануара 2018. године када је постављен за новог пароха при Цркви Светог Арсенија Сремца у Витбију. Одликован је правом ношења црвеног појаса 8. фебруара 2010. године у Цркви Светог Саве у Едмонтону на Епархијској скупштини. Одликован је чином протонамесника на празник Света Три Јерарха 12. фебруара 2012. године у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону. Епископ канадски др Митрофан га је рукопроизвео у чин протојереја, 12. новембра 2023. године. Отац је сина Богдана.

Историјат

Црквено-школска општина Светог Арсенија Сремца се састоји од једне парохије која обухвата крајње источне делове метро-подручја Торонта: Скарборо, Пикеринг, Ејџакс, Витби, Ошава, Кларингтон, Питерборо, Кобург, Белвил све до Кингстона.

Још далеког децембра 1969. године, епископ источно-амерички и канадски г. Сава, на захтев неколицине житеља града Ошаве, даје свој благослов за оснивање црквено-школске општине која би носила име Светог Арсенија Сремца. Неколицина Срба, ентузијаста, покушавају да формирају чланство општине и већ у следећој, 1970. години, имају девет редовних чланова који су, у складу са својим могућностима, покушали да остваре ово лепо замишљено дело. Пошто није било начина да се издржава стални свештеник, с времена на време су долазили свештеници мисионари да одслуже свету Литургију у изнајмљеној грчкој цркви и обаве потребне обреде. Овако се таворило све до осамдесетих година да би се напокон угасила ова црквено-школска општина и била, са својом незнатном имовином, присаједињена Црквено-школској општини Светог Саве у Торонту.

Оснивањем Епархије канадске и постављањем првог епископа, епископа Георгија, поново се размишља о обнављању црквеног живота у Ошави. Према уредбама устава Српске православне цркве у Америци и Канади, било је потребно прикупити најмање 40 потписа са захтевом да се оснује парохија. Срби из Ошаве, Витбија, Ејџекса, Пикеринга, Маркама и Скарбороа то и чине. Допис са 72 потписа којим моле да се обнови Црквено-школска општина Светог Арсенија Сремца стигла је у епархију. На годишњој епархијској скупштини у Хамилтону, 5. фебруара 1993. године, даје се одобрење да се оснује Црквено-школска општина Светог Арсенија Сремца у границама поменутих градова са додатком мањих места источно, све до града Кингстона. Истог дана, Епархијски савет и Црквени суд Епархије канадске доносе одлуку да се и званично оснива ова црквено-школска општина. Епископ Георгије, по својим овлаштењима, поставља и првог пароха који ће опслуживати ову парохију: о. Василија Томића, пароха источноторонтског. Конституисана је и скупштина уписаног чланства, а за председника црквено-школске општине изабран је Раде Милановић. За потпредседника и секретара изабран је Првослав Вујчић који је написао правилник црквено-школске општине и црква је, његовим залагањем, сачувана од Града Витбија као споменик културе.

Велики добротвори храма били су Дане Орлић, Бранко Попадић, Ђурађ Кесић, Живорад Радоњић, Бора Николић, Јеврем Симеуновић, Урош Бркљач, Живан Марковић, Ђорђе Тубић, Раде Милановић, Ранка Матејић, Иван Уверић и Даница Тешић (сада Џелебџић).

Одмах по оснивању црквене заједнице, одлучено је да се купи презвитеријанска црква у Витбују сазидана 1859. године. Почетком маја 1993. године купљена је црква за 285.000 долара и преузета је 11. јуна 1993. године. Непосредно по куповини храма у Витбију, управа тражи од епископа канадског Георгија да постави сталног свештеника на ову парохију. Декретом од 8. септембра 1993. године, епископ канадски Георгије за првог пароха новоосноване парохије ошавско-скарбороске поставља протонамесника Милутина Вељка, до тада пароха отавског. Отац Милутин дужност пароха преузима 1. октобра, а већ 9. октобра освећење храма извршио је епископ Георгије. Пре освећења, храм су чланови управе преуредили за православну употребу. По доласку свештеника урађен је иконостас који је осликао иконописац Драгомир Драган Марунић. Такође су израђене две велелепне певнице, свећњаци, место за целивајућу икону, у олтару су уређени жртвеник и проскомидија, а на улазу продавница за свеће и црквене артикле. Касније је, од прилога верника, докупљивано и све остало што је потребно православном храму. Архијерејским благословом епископа Георгија, почео је да излази и „Парохијско писмо”, гласило цркве.

Вршени су неопходни радови споља на старом здању цркве: промењен је кров, порављен дотрајали торањ, асфалтиран је паркинг и постављена нова ограда око храма. Подрум цркве био је запуштен и неупотребљив. Захваљујући труду првог председника Радета Милановића, подрум је преуређен у дивну салу која може да прими око 200 душа. Опремљена кухињом и баром, сала данас служи све потребе црквене заједнице. У њој се одржавају банкети и свечаности, али и пробе фолклора и настава црквене школе.

Црквено-школска општина сада окупља око 200 српских православних породица. При црквено-школској општини делују Коло српских сестара „Мала Госпојина”, фолклорна група „Шумадија” и школа за српски језик и веронауку. Хор цркве Светог Арсенија Сремца основали су 2004. године парохијани Светозар Јовановић и Лепа Јанковић, са примарним циљем да одговарају за време недељне Литургије. Звонара (купола) обновљена је и освећена 15. јула 2012. године. Уочи празника Света Три јерарха, 11. фебруара 2016. године, парохијани цркве били су удостојени посетом патријарха српског Иринеја који је осветио икону заштитника храма, урађену на платну, која стоји изнад улазних врата у црквену лађу. Септембра 2018. године уграђени су нови полијелеји у цркви. Иницијативом Кола српских сестара, прикупљена су средства за изградњу Христовог гроба у дуборезу који је постављен и освећен фебруара 2025. године.

Свештеници

Од 1993. до 2010. године парохију је опслуживао протојереј-ставрофор Милутин Вељко. Од 2010. до 2018. парохију је опслуживао протојереј-ставрофор Милован Средојевић. Од 1. јануара 2018. године парох ове цркве је отац Милош Пурић.