Црква Светог Стефана у Отави
Црква Светог Стефана у Отави
Адреса: 1993 Prince of Wales Drive, Ottawa ON, K2C 3J7
Број телефона: 613-738-8045
Веб-страница: www.svetistefan.ca
Свештеник: протојереј Александар Гујаничић
Број телефона: 613-247-8815
Имејл: svestenik@svetistefan.ca
Прота Александар рођен је 5. јула 1975. године у Панчеву. Од 1988. године живи у Новој Вароши. Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршава 1998. године. Исте године, на позив епископа канадског Георгија, долази у Канаду где остаје до јуна 2000. године када се враћа у Србију. У августу 2004. године жени се са Радмилом Ковачевић из Чачка. У чин ђакона рукоположен је од стране епископа Георгија 24. октобра 2004. године у Манастиру Тавни, а у чин презвитера 16. јануара 2005. године у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону. За пароха отавског постављен је 1. марта 2005. године. Има двоје деце: синове Марка и Михаила.
Историјат цркве
приредио: Ђурађ Вујчић
При Цркви Светог Стефана у Отави постоји једна парохија око које су окупљени православни Срби. Парохији поред града Отаве припадају и околна места као што су Гатино, Каната, Орлеанс, Хоксбери и друга мања места у околини Отаве. Парохија је основана 9. јануара 1976. године са благословом блаженопочившег епископа источно-америчког и канадског др Саве. Од тог времена парохију опслужује тадашњи монтреалски свештеник отац Крсто Рикић. Црквено-школска општина престала је са радом 1978. године, а 1988. године је обнавља епископ канадски г. Георгије и за пароха отавског поставља оца Никодима Прибојана, који почиње редовно да служи у Буковинској цркви. У јуну 1990. године за свештеника у Отави долази отац Васа Пејовић, и он служи у капели на Доминион авенији. У децембру 1991. године замењује га отац Милутин Вељко. Отац Милутин одлази са парохије у септембру 1993. године и тада поново парохију опслужује отац Крсто Рикић који долази суботом из Монтреала ради вршења службе. Парохија је још неко време била без сталног свештеника, а од децембра 1995. године, Владика Георгије поставља за пароха отавског проту Жарка Мирковића који почиње са реновирањем зграде на улици 3662 Албион. Уз помоћ парохијана, зграда је добила изглед цркве. Урађено је мало кубе на цркви, иконостас унутар цркве и олтар. Прота Жарко опслужује парохију све до 19. новембра 2001. године када одлази у заслужену пензију. После проте Жарка Мирковића, за пароха отавског је постављен отац Радмило Гардовић, који је служио све до марта 2005. године, када долази нови свештеник отац Александар Гујаничић.
Доласком о. Александра почињу припреме за градњу нове цркве. Скупштина чланова црквено-школске општине је на редовној скупштини, 2006. године, дала у задатак Управном одбору да изабере погодно имаље и са тим предлогом изађе пред скупштину. Коначно, средином 2006. године, пронађено је имање на 1989 и 1993 улици Принца од Велса. Имање је пронашао Глигорије Милановић и позвао свештеника о. Александра Гујаничић да га заједно погледају. Имање је на први поглед одговарало потребама. Када је све испитано и од кредитора добијена сагласност, пред парохијане се изашло са предлогом о куповини на ванредној скупштини, 20. маја 2007. године. Скупштина је са само два гласа против донела одлуку да се купи ново имање за градњу цркве и Парохијског центра. Епархијски управни одбор дао је своју сагласност и потписан је предуговор о куповини са клаузулом да ће имање бити купљено ако град дозволи промену намене за парцелу, тј. дозволи градњу црквеног објекта на имању. На градској седници 18. децембра 2007. године, град је одобрио ову промену уз напомену да на овакву одлуку градских власти право жалбе имају власници суседних имања. Земља је укњижена на црквено име 18. марта 2008. године. Имање за нову цркву освештао је 19. јула 2008. године епископ канадски Георгије, а саслуживали су надлежни парох о. Александар Гујаничић, румунски свештеник о. Данијел Ђубега и ђакон Стефан Икономовски. Градња је и формално, судски, одобрена 24. новембра 2010. године. После тога, остало је да се ради на изради пројектне документације и добијање потребних дозвола. Молба за добијање просторног плана предата је 15. децембра 2011. године, молба за добијање дозволе за градњу центра поднета је 12. маја 2012. године, а молба за градњу цркве поднета је 25. септембра 2012. године. На све молбе градске власти су одговориле позитивно и издале одговарајуће дозволе.
У недељу 7. октобра 2012. године, освећени су темељи новог храма и Парохијског центра у Отави. Чин освећења извршио је епископ канадски Георгије, уз саслужење о. Александра Гујаничића и ђакона Стефана Икономовског, а у присуству верног народа на челу са управом. Ово је био велики догађај за све православне Србе у Отави који су на овај дан чекали преко двадесет година. На овај дан је нова црква добила и прве задужбинаре, а то је породица Игњатић која је овом приликом кумовала освећењу темеља.
Парохијски центар је у потпуности завршен јануара 2014. године, а у употреби је од храмовне славе Светог Стефана, 9. јануара 2014. године. У суботу 22. фебруара 2014. године, освештан је Парохијски центар, а чин освећења извршио је Његово Преосвештенство епископ канадски Георгије, уз саслужење отавског пароха о. Александра Гујаничића, монтреалског пароха о. Ђорђа Цимеше и протођакона Стефана Икономовског у присуству великог броја верног народа. На свечаности освештања центра није биран један кум као што је то уобичајено. Прилику да постану кумови имали су сви који су приложили хиљаду долара или више. Намера је била да се покаже да је ово заједнички пројекат целе заједнице а не само једног појединца. У току вечери се пријавило 27 породица који су својим прилогом уписали своје име у листу кумова. Парохијски центар грађен је на два нивоа. На доњем (подрум), налазе се бар, професионална кухиња, две учионице, канцеларијски простор за администрацију цркве као и две велике просторије за складиштење. На горњем нивоу централно место заузима сала са око 200 места.
Стара црква на улици Албион продата је и последња служба је у њој обављена 27. априла 2014. године. Исељење је обављено 30. априла 2014. године. Прва служба у новој цркви одржана је на Тројчиндан, 8. јуна 2014. године. Црква је споља завршена, а изнутра још није завршена и постепено се у зависности од могућности украшава и припрема за освећење. Црква је саграђена у традиционалном моравском стилу (у византијско-рашком стилу). На врху цркве су две куполе са по једним позлаћеним светосавским крстом. На спољашњем делу цркве се налазе три мозаика: мозаик Светог Архиђакона Стефана, мозаик Пресвете Богородице са Христом Младенцем и мозаик Христа Спаситеља. Мозаици су израдили и цркви даровали породице Митрић и Костић из радионице „Агапе”.
Оба здања је пројектовао у свом бироу у Отави архитекта Владимир Поповић који се од првога дана несебично заложио за овај пројекат и све бесплатно урадио. Поред њега на пројекту су се истакли својим бесплатним радом адвокат Жарко Татомировић, Глигорије Милановић и Јован Крстић. Поред оба објекта је паркинг са 55 места иза кога се налази обала реке Ридо са парком за излете. Без заједничког труда, овај пројекат градње новог храма и Парохијског центра не би могао да се оствари. Тим људи који несебично ради и одваја своје време има огромну подршку целе српске заједнице у Отави и околним местима. Захваљујући томе, радови се несметано приводе крају.
На Видовдан, 28. јуна 2026. године, митрополит канадски Митрофан посетио је Отаву и осветио нови спомен-крст од белог мермера под називом „Крајишка суза” који је подигнут у порти цркве. Крајишки Срби Отаве, уз помоћ многих парохијана, поклонили су спомен-крст цркви ради молитвеног сећања на све невино пострадале Србе по небројеним стратиштима. Споменик су израдили браћа Живановић из Беле Воде код Крушевца и верна је реплика „Крајишке сузе” подигнуте испред Цркве Благе Марије у Банстолу на Фрушкој гори.
Парохија данас броји око 400 домова. Богослужења се редовно служе и на службама присуствује у просеку око 80 верника. При цркви делује Коло српских сестара „Света Петка”, фолклорна група „Коло” као и Српски фестивал који се одржава сваког првог викенда у септембру месецу.
