Црква Грачаница у Виндзору

Адреса: 1960 Meldrum Road, Windsor, Ontario, N8E 4E2

Веб-страница: www.gracanica.ca

Број телефона: 519 945 8764

Свештеник: о. Милорад Делић

Број телефона: 519 257 0195

Имејл: milorad.delic@gmail.com

Отац Милорад Делић је рођен у Оџацима (Бачка, Србија) 24. децембра 1989. године као најстарије дете (од осморо деце – седморо дечака и једна девојчица) оца Томислава и мајке Гордане. Основну школу је завршио у Бачком Брестовцу, 2005. године, и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, почео је са студирањем на богословији Св. Ћирила и Методија у Нишу. По завршетку студија на богословији 2009. године наставља школовање на Православном богословском факултету у Београду. Током студија био је главни појац Саборне цркве Светог Архангела Михаила у Београду све до дипломирања 2015. године. Током 2017. године ступио је у брак са Станиславом Шевић и дошао у Канаду 2018. године. Отац Милорад и попадија Станислава благословени су са рођењем првог сина Максима 2018. године, затим 2024. године бивају благословени рођењем другог сина Симона. У Канади је рукоположен за ђакона а затим и за свештеника од стране Његовог Преосвештенства Епископа канадског др Митрофана. Од јануара 2018. до 20. августа 2024. године служио је као парох у Цркви Светог Ђорђа на Нијагариним Водопадима. Тај период у парохији био је и духовно и материјално значајан за заједницу. Црква је била испуњена активним учешћем омладине у Богослужењу на Литургији као и у осталим активностима за унапређење парохијске заједнице. Године 2023. обављени су и веома значајни радови на цркви и на великом имању које та заједница поседује. Исте године дошло је и до уједињења парохије Светог Илије са парохијом Светог Ђорђа тако да су, по први пут од 1963. године, све три парохије на Нијагариним Водопадима (парохије Св. Ђорђа, Св. Арханђела Михајла и Св. Илије) заједно прославиле Васкрсење Христово.

Историјат цркве
написао: Ђорђе Величковић

Заједница

Корени наше српске заједнице у Виндзору и срезу Есекс започињу у првим годинама с почетка прошлог века. У то време било је веома мало имиграната из отаџбине и то углавном из области које су још увек биле под окупацијама Аустроугарске или остацима Отоманске империје. Ови први досељеници населили су се у областима око Детроита и Виндзора. Много више Срба дошло је у Северну Америку после Првог светског рата, а нарочито после Другог светског рата. Данашња српска заједница је такође значајно повећана током недавне пропасти и распада комунистичке Југославије. Канада је опет постала домовина за многе људе који су били протерани из својих домова, а наша заједница је стекла значајан број српског народа.

Организација црквено-школске општине

За заједницу да почне са организованим радом прво је потребно место окупљања. Из тог разлога је и купљена крајем тридесетих година прва кућа на улици Една. За верске потребе и православне обреде коришћене су или руска или украјинска црква. Како је заједница полако расла, кућа је продата и купљен је празан плац од града Виндзора на улици Друлард. Већ 1940. нова сала је била освећена и она је постала стални дом за друштвене потребе у коме су вршени и верски обреди. 29. децембар 1946. године обележава најзначајнији датум у историји нашег постојања у Виндзору. Тог датума је одржана оснивачка скупштина и започето законско организовање општине. Одмах је изабран Извршни одбор, који је почиње са радом на успостављању законских аката, упис нових чланова као и на нацртима и плановима за бољу будућност. Главни циљ организовања општине је био очување богате српске традиције и православне вере у новој домовини Канади. Власништво сале на Друлард улици пребачен је 1948. на чланство општине. То је било место за друштвене и верске потребе наше заједнице. Већ 1949. године су чланови општине били у могућности да ангажују и сталног свештеника, а 1952. године, на углу улица Мелдрум и Текамси, подигли су и прелепу Цркву Грачаницу. Како је заједница наставила да расте, порасле су и потребе за већи простор за културне, образовне, забавне и рекреативне потребе. На имању на источном крају града, 6770 Текамси улица, изграђена је нова хала, која је завршена у 1967. години. Како је општина наставила да расте, полако су додавани и проширени објекти за рекреацију. Највећи подухват око значајног проширења тадашње сале завршен је 1987. године. У тако проширеним објектима у данашњем Српском центру смештени су музеј, библиотека, велика и мала сала, осам учионица, канцеларије, излетиште, мали фудбалски терен и велика бетонска тераса. Општина је порасла од око 80 на почетку до близу 400 чланова и породица у 2013. години.

Црква

Пошто су наша традиција и вера нераздвојни, сала на Друлард улици коришћена је за све друштвене и верске потребе. Општина је била без сталног свештеника тако да је по потреби довођен свештеник из Детроита. Наравно, циљ од самог почетка био је да Срби у овом граду имају своју цркву и свог свештеника. Тако је почело са прикупљањем прилога за изградњу нове цркве. Уз пуну подршку чланства, прикупљање средстава је уродило плодом и 1949. године купљена је парцела на углу улица Мелдрум и Текамси. Реплика манастира Грачаница из 13. века на Косову завршена је у рекордном времену и она је освећена већ 1952. године. Наша црква, поред тога што је јединствена и што својим архитектонским стилом одмах пада у очи посматрача, испуњена је изузетним уметничким делима. Поменимо само неке од њих: монументални иконостас који одваја олтар од главне цркве постављен је 1968. године. Урађен је по нацрту познатог професора црквене и верске уметности из отаџбине. Иконостас је висок преко десет метара са веома сложеним детаљима изрезбарених од ораховог дрвета. Испоручен је из наше отаџбине у комадима, а састављен је у самој цркви. Фреске су завршене 1978. од стране уметничког студија из Грчке. Стаклени прозори су почели да се уграђују још 1956. године, али нису били завршени до прославе педесетогодишњице постојања општине 1996. године. Такође су парохијани цркве поносни на три звона која су изливена у Енглеској и уграђена 1963. године. Огроман полијелеј (лустер), један од два постојећа у Северној Америци, који виси са главне куполе у цркви, постављен је 1958. године. Црква је призната од стране онтаријског Министарства за културу као споменик културе, а према цитату из „Виндзор Стар-а”, „једна је од највећих концентрација уметности на овим просторима.”