Црква Свете Тројице у Кичинеру

Црква Свете Тројице у Кичинеру

Адреса: 700 Fischer-Hallman Road

Телефон: 519 570 1230

Веб-страница: www.facebook.com/HolyTrinityKWSerbOrth

 

Свештеник: протојереј-ставрофор Горан Гојковић (старешина храма)

Парохија: Западнокичинерска парохија

Имејл: goran.gojkovic@gmail.com

Телефон: 519 208 5689

 

Прота Горан рођен је 16. јануара 1978. године у Грачаници (Босна) од оца Воје и мајке Данице. Основну школу завршио је у Лукавцу, код Тузле. Завршио је Богословију Света Три Јерарха 1998. године у Србињу (Фоча). Дипломирао је филозофију 2003. године са радом о Ничеу на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистрирао је чисту филозофију 2005. године са тезом о светом Јустину Поповићу и Мартину Хајдегеру. На истом факултету завршио је докторске студије. Рукоположен је у чин ђакона на Митровдан 2000. године, а у чин свештеника је рукоположен на Ђурђиц исте године, од стране епископа зворничко-тузланског Василија. Одликован је правом ношења црвеног појаса од стране епископа зворничко-тузланског Василија, а звањем протонамесника и чином протојереја одликован је од стране епископа канадског Георгија. Правом ношења напрсног крста одликован је од стране епископа канадског др Митрофана, 14. октобра 2023. године. Пре западнокичинерске парохије, опслуживао је парохију Светог великомученика Георгија у Вотерлуу. Ожењен је Јеленом (рођ. Јовановић), са којом има троје дјеце: Ђорђа, Тијану и Илију.

Црквено-школска општина Свете Тројице у Кичинеру основана је 1972. године. Парохијско имање, величине три екра у западном делу Кичинера, освећено је 1983. године. Темељи храма освећени су 1986. године од стране првог Епископа канадског г. Георгија уз саслужење великог броја свештеника. Градња храма је трајала до маја 1989. године. Црква је освећења 13. маја 1989. године. То је дан који је Србима у Кичинеру донео радост, када су добили свој црквени дом, место где се окупљају на молитви. Црква је живописана у периоду од 2001. до 2009. године. Од 2010. године у храму почивају мошти Св. Јована Шангајског.

Од оснивања парохије до изградње цркве, и у даље развијање парохије уложило се и улаже много труда, одрицања и љубави. Срце парохије, за све године постојања, је Коло српских сестара „Блага Марија”. Сестре су уградиле и уграђују себе и свој рад у све што се урадило и што се ради у овој парохији. За њихову љубав и заслуге речи су недовољне. Бригу за млади нараштај, за очување српског језика и за укљученост у српску цркву показује оснивање српске школе и фолклорне групе већ 1981. године. Данас је то српска школа Св. Сава која је у заједници са ЦШО Св. Великомученик Георгије у Ватерлоу једна од највећих школа српског језика у дијаспори. Фолклорна група „Стеван Синђелић” деценијама успешно представља парохију широм Канаде и Америке. Дуги низ година при цркви постоји хор „Св. Роман Мелод”, који има и дечји хор. Певачка група „Божури” окупља младе девојке које певају изворне српске песме.

На црквеном имању и у црквеној сали (освећена 1992. године) орджавају се многобројне активности које доприносе очувању и промовисању српске баштине. То су прославе црквених празника, фестивал српске хране, концерти хора и групе „Божури”, фолкораме, хајдучко и гусларско посело и друго.