Црква Светог Симеона Мироточивог у Калгарију

Црква Светог Симеона Мироточивог у Калгарију

Адреса: 16025-243rd Avenue E, De Winton, Alberta, T0L 0X0

Телефон: 403 244 9323

Веб-страница: https://svetisimeon.org/serb/

Свештеник: протојереј-ставрофор Обрад Филиповић
Број телефона: 403 244 3586
Имејл адреса: protaobrad@gmail.com

Прота Обрад Филиповић рођен је у селу Страњани, код Пријепоља, од оца Милисава и мајке Душанке (рођ. Баковић), 21. децембра 1978. године. Био је друго од петоро деце својих родитеља. Основну школу започиње у родном селу а завршава у Пријепољу. Богословију Светог Петра Цетињског, са благословом епископа канадског (и тада милешевског) Георгија, уписује 1994. године. Одличним успехом завршава исту 1999. године. Исте године, 10. октобра, ступа у брак са Миланком Копитовић са Цетиња. 3. децембра 1999. године са супругом стиже у Канаду. У чин ђакона рукоположен је 14. децембра исте године у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону. Свештенички чин прима 16. јануара 2000. године у Цркви Светог Николе у Хамилтону. Благословом надлежног епископа бива постављен на парохију Светог Симеона Мироточивог у Калгарију. На овој парохији о. Обрад службује и данас. Проту Обрада и протиницу Миланку Господ је благословио са троје деце – ћеркама Кристином и Катарином и сином Теодором. Прота Обрад је одликован од стране епископа канадског Георгија правом ношења црвеног појаса 2003. године, чином протонамесника 2006. године и чином протојереја 2010. године. Одлуком надлежног архијереја 25. јуна 2012. године постављен је за Архијерејског намесника западноканадског. Одликован је правом ношења напрсног крста и звањем протојереја-ставрофора приликом освећења нове цркве у Калгарију, 27. априла 2014. године.

Историјат цркве

Црквено-школска општина Светог Симеона Мироточивог основана је 27. јула 1970. године, са благословом и уз лично присуство епископа источноамеричког и канадског др Саве. Новембра 1971. године купљена је парцела са двоспратном зградом која је преуређена у парохијску кућу са капелом. Године 1985. купљено је суседно имање и на њему је изграђена црква са салом. Цркву је освештао епископ канадски г. Георгије, 28. септембра 1986. године. Септембра 1988. године купљено је и убрзо исплаћено још једно имање у истој улици, у непосредној близини цркве, са кућом.

У августу 2002. купљено је и у потпуности исплаћено ново имање у другом делу града на којем је планирана градња нове српске цркве у Калгарију. Негде током 2003. постало је јасно да изградња нове цркве на постојећем имању неће бити могућа. Са једне стране нису приспела очекивана средства за изградњу а са друге, општина је изашла са веома скупим захтевима (постављање семафора на раскрсници, изградња дела пута на који се ослања на имање и копање језера за прихватање површинске воде за целу околину). Наредне, 2004. године, одустало се од плана градње на наведеном имању и отпочео је рад на проналаску новог, погоднијег, земљишта за овај подухват.

Погодно место за изградњу пронађено је 2009. године на јужном делу града у једном од елитних делова Калгарија. Парцела се састоји од 17 екара (6 хектара) земље. Исте године, по постизању договора са продавцем, отпочео је рад на прибављању потребних дозвола за градњу. Наредне године, захваљујући труду управног одбора и фирме ангажоване за рад на добијању дозвола, издејствована је промена намене земљишта (re-zoning). Гласањем одборника градске општине резултатом 5 према 3, намена земљишта је промењена из агрикултуралне у намену за изградњу цркве и пратећих објеката. Овде је важно истаћи да је велику улогу за добијање дозволе имала подршка комшија. Постојао је само један глас против, и то од особе која живи скоро десет километара далеко од имања. Све комшије које живе у непосредној близини имања дале су несебичну подршку изградњи. Да би ново имање било исплаћено било је потребно продати старо имање. Овога посла прихватио се агент за некретнине из калгарске заједнице Велибор Ђукић. После више од годину дана, имање је продато, а новокупљено имање је исплаћено у потпуности. Вредно је напоменути да се Велибор одрекао комплетне провизије за продају имања и на тај начин приложио цркви $60,000.

После много уложеног времена и новца, коначно, на Савиндан 27. јануара 2012. године, добијена је начелна дозвола за изградњу (development permit). Последња, грађевинска дозвола (building permit), добијена је 30. маја 2012. године. Овим је завршен један дуг и напоран пут. Коначно је сва „папирологија” била на месту и радови су могли да почну. У сврху уштеде новца, Управни одбор Црквено-школске општине одлучио је да на себе преузме улогу генералног извођача радова. Овом великом одговорношћу, уз огромну помоћ и подршку грађевинског одбора, уштеђено је преко стотину хиљада долара. Највећи део посла у овом смислу преузео је председник црквено-школске општине Братољуб Благојевић, а свесрдну подршку је имао од Ника Узелца и надлежног пароха проте Обрада Филиповића. Прота Обрад је на себе преузео и одговорност контролора за безбедност градилишта у коју сврху је завршио четири курса при грађевинској асоцијацији Калгарија. Пре почетка радова, прота Обрад је освештао земљиште и постављен је крст на месту на коме ће се касније налазити сама часна трпеза. Освећење је у присуству већег броја парохијана извршено 10. јуна 2012. године. Исте године, 13. јула 2012. године, званично је отпочела изградња новога храма Светог Симеона Мироточивог у Калгарију.

Недеља 29. јул 2012. године биће датум урезан како у историју ове цркве тако и у срца свих Срба у Калгарију. Тога дана је епископ канадски г. Георгије освештао темеље новога храма, уз саслуживање проте Обрада Филиповића, проте Драгомира Нинковића из Едмонтона, проте Радована Марића из Реџајне и протонамесника Милоша Пурића из Торонта. Поред владике Георгија и свештенства, повељу су потписали председник црквено-школске општине Братољуб Благојевић и кумови темеља Жељко и Драгана Поповић. Овим поводом уприличен је и банкет на коме је прикупљено преко осамдесет хиљада долара. Наредних месеци, уз повремене застоје који су саставни део грађевинских послова, одрађено је много тога. Ошаловани су и озидани зидови за салу у подруму цркве, постављена је плоча и затрпани темељи. Комплетно имање је нивелисано и изграђена су два фудбалска игралишта у пуној величини. У децембру 2012. године отпочели су радови на постављању металне конструкције цркве. Вредно је напоменути да је подршка парохијана у овом пројекту од почетка до краја била апсолутна. Организоване су четири радне акције и одзив је био више него добар. Интересантно је напоменути да у Калгарију од 2003. године постоји група људи окупљених око заједничког пројекта који се зове Крајишко вече. Једном годишње, крајишки Срби Калгарија уприличе прославу са пригодним програмом која је уједно и најмасовнији догађај овога типа у овдашњој српској заједници. Скоро сав приход са ове вечери, Крајишници уплаћују у грађевински фонд за изградњу храма, а ови прилози чине Крајишко вече највећим приложником грађевинском фонду.

Субота 26. и недеља 27. април 2014. године биће датуми златним словима уписани у историјским књигама мале али сложне црквене заједнице у Калгарију. Тих дана остварен је дуго сањани сан о изградњи новога храма. У суботу навече, са благословом епископа Георгија а у присуству руског епископа Јова и украјинског Илариона из Едмонтона, као и многобројног свештенства из целе Канаде и Америке, одслужена је Вечерња служба испред иконостаса. Након Вечерње уприличен је и банкет у свечано уређеној сали на ком је присуствовало преко пет стотина званица. Банкету је присуствовао и велики добротвор манастира у Милтону Жељко Чолаковић, добитник ордена Светог Саве, који је овом приликом допутовао из Торонта у делегацији са епископом Георгијем. У недељу ујутро испред велелепног храма одабрани су кумови Марјан и Стојанка Аћимовић. Они су овом приликом приложили $50,000 у грађевински фонд цркве. Освећењем храма и Светом архијерејском Литургијом началствовао је Владика Георгије уз саслуживање епископа Јова и епископа Илариона, шеснаест свештеника и три ђакона. У часну трпезу Владика је положио честицу моштију Светога кнеза Лазара. Иако храм може да прими преко пет стотина верника, био је премали за све оне који су желели да узму учешћа у овом богоугодном догађају. Након Литургије, епископ Георгије поделио је шест ордена Светог краља Милутина које је за ову прилику одобрио Свети архијерејски синод парохијанима посебно заслужним за изградњу, као и грамате великих добротвора, добротвора и утемељивача новосаграђеног храма. На банкету који је након Богослужења уприличен, између осталих прусуствовали су отправник послова амбасаде Србије из Отаве као и четири министра владе покрајине Алберте. Иницијативу коју је Црквено-школска општина покренула да улицу са које се улази на имање преименује у улицу Николе Тесле, подржали су сви присутни министри и обећали своју помоћ. У наставку дана присутни су могли да чују више говорника и да уживају у културно-уметничком програму.

У близини цркве, на раскрсници магистралног пута 2 и Данбоу роуда, налази се Спомен-парк српских научника са спомен-плочама у част четворице познатих српских научника: Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн. Спомен-плоче су прављене од нерђајућег челика. Спомен-парк се налази у лепо уређеном простору који је неограђен и приступачан свима.

На црквеном имању се налази и Дом српског наслеђа који је подигао локални одбор Покрета српских четника Равне горе. Зграду је пројектовао Зоран Ивановић, локални српски архитекта, да одражава стару традиционалну српску грађевину, виђену у старом крају, са око 4000 квадратних стопа на два нивоа. На другом спрату је српска библиотека у којој се налазе ретке књиге које су завештане цркви. У плану је да библиотека у будућности постане српски истраживачки и образовни центар. Ту је и простор за састанке и презентације, канцеларија, чајна кухиња и отворена веранда са роштиљем са погледом на фудбалске терене које користе локални српски фудбалски клубови. Главни ниво зграде служи цркви и као објекат за прављење свећа са све гаражом за опрему. Зграда је освећена 1. октобра 2023. године, а чин освећења извршио је епископ канадски др Митрофан, уз саслужење надлежног пароха проте Обрада Филиповића и о. Синише Милутиновића из Ванкувера. Кумови на освећењу били су Бранко и Катарина Тумбас.

При цркви делује Коло српских сестара „Мала Госпојина” као и Спортско друштво „Србија”, Српска школа „Свети Сава” и Српско културно-уметничко друштво „Фрула”.

Парохијски свештеници
о. Богдан Зјалић (1970–1975)
о. Михајло Додер, о. Мирослав Дејанов, о. Вукић Атанасковић (администратори; 1975–1980)
о. Радиша Нинковић (1980–1982)
о. Вукић Атанасковић (1982–1990)
о. Живорад Суботић (1990–1995)
о. Крсто Рикић (1996–1999)
о. Обрад Филиповић (2000–данас)