Црква Саборa Срба Светитеља у Мисисаги
Храм Сабора српских светитеља у Мисисаги
Црквено-школска општина Сабора српских светитеља, са три парохије, обухвата територију Мисисаге и оближњих места. Парохије се зову: друга торонтска, трећа торонтска и пета торонтска. Поред цркве се налази и Српски центар, зграда која је једно од главних места окупљања српске заједнице у Канади.
Прота Дејан Обрадовић рођен је 2. августа 1971. године у Крагуевцу, од оца Радослава и мајке Љиљане (рођ. Петровић). Основну школу завршио је 1986. године. Те исте године, по благослову Епископа шумадијског др Саве, уписује Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Петоразредну богословију завршава 1991. године, а по благослову свога епископа Саве уписује теолошки факултет у Београду. Одлазак на одслужење војног рока од годину дана прекида га у даљим студијама. Следеће, 1992. године, учи технику иконографије и фрескосликарства од иконографа Милоја Милинковића који те године завршава осликавање Саборног храма у Крагујевцу. У јесен 1993. године, владика Сава га шаље на даље студије у Либертивил, Илиноис. Дипломирао је 1997. године. Идуће године жени се са Маријом рођ. Домановић. Рукоположен је у чин ђакона 21. новембра 1998. године, а дан касније рукоположен је у чин презвитера од владике Саве. Постављен је за пароха виноградског у Крагујевцу 1. јануара 1999. године а следећу, 2000. годину, дочекао је у Канади где је постављен за пароха нијагарског од Епископа канадског Георгија. Служио је у Цркви Светог Саве у Торонту од 2018. до 2019. године када бива постављен за пароха при Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.
Протојереј-ставрофор Милојко Димитрић
Парохија: Друга торонтска парохија
Број телефона: (289) 887 3803
Имејл: svestenik.hamilton@gmail.com
Прота Милојко Димитрић рођен је 16. октобра 1965. године у селу Јошева, Лозница од оца Љубомира и мајке Живке. После завршеног основног образовања у свом родном месту, а по благослову блаженопочившег епископа шабачко-ваљевског Јована, уписује Богословију у Сремским Карловцима коју је успешно завршио 1986. године. По завршетку војног рока, рукоположен је од стране блаженопочившег епископа жичког Стефана у чин ђакона, 28. априла 1988. године, а у чин свештеника је рукоположен дан касније у манастиру Жичи. Постављен је за првог пароха у Брезни, код Горњег Милановца, где је служио десет година. Са верним народом, на овој парохији подиже нови храм Свете Петке у Коштунићима и обнавља храм Светог Димитрија и парохијски дом у Брезни. Звог свега овог, епископ Стефан га награђује достојанством протонамесника, а 1998. године га, по потреби службе, премешта за пароха у Врњачку Бању. У Врњачкој Бањи полаже богословски стручни испит (Богословски институт) и постаје катихета где, упредо са службом, предаје и веронауку у основној школи. По благослову епископа жичког Хризостома, 2006. године прелази у клир Епархије канадске где га епископ канадски Георгије поставља за пароха при храму Светог Саве у Лондону. За ревност према цркви и оданост служби, епископ канадски Георгије га је одликовао чином протојереја, 6. фебруара 2009. године. По потреби службе и благослову владике Георгија, у јулу 2012. године бива постављен за пароха западнохамилтонског при Саборном храму Светог оца Николаја у Хамилтону. Ожењен је са супругом Светланом и има четворо деце: Марицу, Ивану, Исидору и Ђурђину.
Протојереј Златибор Ђурашевић
Парохија: Трећа торонтска парохија
Број телефона: (647) 745 1345
Имејл: zlatibordj@gmail.com
Прота Златибор Ђурашевић рођен је 23. новембра 1961. године у Луговету, регион Банат, у Епархији темишварској, и васпитан је у православном духу од оца Радована и мајке Јелене (рођ. Радосављевић). Детињство проводи са породицом у селу Луговету, надомак Беле Цркве у Банату. Крајем 1989. године, са супругом Аурелијом, Румунком православне вере, и четворогодишњим сином Радованом одлази у Србију, где им се рађа други син, Србислав, 1990. године. Од 20. августа 1990. године живи у Канади, најпре у Киченеру. Године 1994, са благословом Епископа канадског Георгија, уписује Богословски факултет у Либертивилу и са успехом дипломира 1999. године. У чин ђакона рукоположен је у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону од стране владике Георгија, 7. фебруара 1999. године. У чин презвитера рукоположен је у Цркви Свете Тројице у Реџајни, 11. фебруара 2001. године. До 1. децембра 2001. године опслужује парохију Манастира Светог Преображења Господњег у Милтону, а тада бива постављен на новоформирану парохију источнокиченерску при Цркве Свете Тројице у Киченеру. На овој парохији службовао је до 1. марта 2005. године, када бива постављен од стране епископа канадског Георгија на упражњену парохију у граду Оквилу при храму Светих Апостола Петра и Павла.
Идејни нацрт храма
Градња храма започета је 6. јуна 1983. године када је Црквено-школска општина Светог Саве у Торонту купила имање и оближњу зграду која убрзо бива преименована у Српски центар. Главни пројектант храма био је еминентни архитекта из Београда Предраг Пеђа Ристић. Пошто Ристић није добио дозволу за рад у Канади, архитекта из Торонта Милутин Копша је 17. јануара 1993. године добио уговор за пројектовање цркве. Камен-темељац је осветио и поставио патријарх српски Павле, приликом посете Канади 14. јуна 1994. године. Темеље новог храма осветио је епископ канадски Георгије, 26. новембра 1995. године. Изградња храма настављена је тек 1999. године. Градња је завршена 22. априла 2002. године. Црква је саграђена у византијском стилу, традиционалном за православне цркве. Има три ложе за хорове и руком израђен иконостас који је израђен у једном од најпознатијих сликарских атељеа у Београду. Основа храма је крст у квадрату са једном куполом изнад централног дела цркве.
Храм је осветио епископ канадски Георгије 15. јуна 2002. године уз саслужење митрополита загребачко-љубљанског Јована, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, митрополита новограчаничког Лонгина, епископа британско-скандинавског Доситеја, епископа средњоевропског Константина, епископа браничевског Игнатија, епископа захумско-херцеговачког Григорија, митрополита грчке архиепископије Сотириоса (Атанасуласа), украјинског епископа Јурија, епископа Америчке цркве у Канади Серафима (Сторхајма) и уз присуство амбасадора СР Југославије Миодрага Перишића, министра вера Војислава Миловановића као и принца Александра и принцезе Катарине Карађорђевић.
Архијерејским благословом епископа канадског Георгија, први број парохијског часописа „Саборник” изашао је децембра 2008. године под уредништвом протојереја-ставрофора Првослава Пурића.
На дан десетогодишњице изградње храма 22. априла 2012. године на Светој архијерејској литургији предвођеном патријархом српским Иринејем у пратњи епископа канадског Георгија, епископа британско-скандинавског Доситеја и још тројица епископа других православних епархија у Канади, освећене су фреске у храму. Фрескопис су радили тројица фрескописаца из Београда под руководством иконографа и фрескописца Драгомира Драгана Марунића. У овом храму је устоличен други по реду епископ канадски Митрофан, 18. септембра 2016. године.
У порти цркве је 31. јула 2022. године подигнут и освећен споменик (рад аутора и дародавца пројекта Љиљане Оташевић) посвећен генерацијама Срба који су сачували српско наслеђе и традицију у Канади више од стотину година. Храм Сабора српских светитеља и Црква Светог Саве у Торонту чиниле су једну црквено-школску општину све до осамостаљења 2023. године.
Историјат Српског центра
Непосредно поред цркве налази се Српски центар, зграда која је првобитно коришћена као школа када је изграђена 1921. године. Архитекте зграде били су Чарлс Велингтон Смит и Персивал Рос Рајт из Торонта. Зграда је редак пример неороманике у овом делу Канаде. Зграда је продата 1962. године онтаријском Министарству саобраћаја које је користило зграду до 1982. године. У власништву Епархије канадске је од 6. јуна 1983. године. Објекат је реновиран од 1984. до 1985. године да би у доњем нивоу укључио привремену капелу. У овој капели су одржавана богослужења до изградње Цркве Сабора српских светитеља. Прва годишња скупштина Епархије канадске одржана је у Српском центру, 2. фебруара 1985. године.
Патријарх српски Павле је 20. октобра 1992. године служио Свету архијерејску литургију у капели Српског центра. Уз бројно свештенство, саслуживали су чланови делегације Српске православне цркве: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит средњозападноамерички Христофор, митрополит новограчанички Иринеј, епископ жички Стефан, епископ нишки Иринеј, епископ канадски Георгије и епископ источноамерички Митрофан.
Зграда Српског центра се води као споменик културе од марта 2024. године.
